1. Колико је осумњичених процесуирано у актуелној акцији против корупције пред Вишим јавним тужилаштвом у Београду?

Ви говорите о акцији која је видљива јавности, али откривање и процесуирање корупције траје непрекидно. Тужиоци сваки дан у сарадњи са полицијом и другим државним органима раде свој посао и прикупљају податке и обавештења како би их касније пред судом могли да их представе у виду квалитетних, ваљаних доказа. Сав тај рад резултира покретањем истраге, често и хапшењем осумњичених, а то је фаза поступка која привлачи највећу пажњу јавности. Што се тиче вашег питања, у протеклих 20-ак дана укупно је реализовано 10 предмета, процесуирано је 130 лица, од чега је 85 лица ухапшено, двоје је у бекству и за њих је предложено одређивање притвора и расписивање потерница. Против осталих осумњичених лица поднете су кривичне пријаве у редовном поступку. У односу на 127 лица и једно правно лице донета  је наредба о спровођењу истраге, а у односу на два лица се предузимају доказне радње. Осумњиченим лицима стављају се на терет кривична дела са елементом корупције, као што су злопотреба положаја одговорног лица и злопотреба службеног положаја, трговина утицајем, злоупотреба у вези са јавном набавком, несавесан рад у служби, примање и давање мита пореска кривична дела, а против чак 74 лица води се истрага због кривичног дела прање новца.

2. Грађани се питају зашто још увек нико није ухапшен од бивших и садашњих високих функционера и њихових тајкуна због “високе корупције”, када се зна да енормно богаћење није могуће без спреге државе и криминала ?

Према Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и тероризма, Више јавно тужилаштво у Београду нема овлашћења да процесуира тзв. високу корупцију, односно осумњичене за кривична дела против службене дужности која су од стране Народне скупштине, председника Републике, Владе, опште седнице Врховног суда, Високог савета судства или Високог савета тужилаштва именована, изабрана или постављења на функцију. У овим случајевима надлежност за поступање има Јавно тужилаштво за организовани криминал, на основу члана 3. став 2 поменутог Закона.

3. Према до сада прикупљеним доказима, да ли у предмету који је покренуло ВЈТ везано за пад надстрешнице у Новом Саду има елемената корупције?

Коруптивни елемент у овом случају огледа се у невршењу дужности надзора и невршењу службене дужности, који представљају на неки начин, пропусте струке. Сумњамо да су пропусти осумњичених у узрочно-последичној вези са поменутом трагедијом јер нису обавили све неопходне прегледе, а били су дужни да то учине, јер да су савесно радили свој посао они би уочили лом и угиб на надстрешници у данима који су претходили њеном обрушавању и трагедији у којој је погинуло 15 људи, а двоје тешко телесно повређено. Понављам да ова истрага нема везе са финансирањем пројекта и евентуалним коруптивним кривичним делима у вези са финансијама. Тим делом поступка се у предистрази бави Јавно тужилаштво за органозовани криминал. Са друге стране, ВЈТ у Новом Саду подигло је оптужницу против окривљених за кривично дело Тешко дело против опште сигурности из области тзв. општег криминала, док је Посебно одељење за сузбијање корупције ВЈТ у Београду процесуирало осумњичене због пропуста струке, односно због коруптивних кривичних дела, Несавесан рад у служби и Злоупотреба службеног положаја, а која су имала за последицу извршење кривичног дела Тешка дела против опште сигурности.

4. Да ли у том предмету може да се очекује још хапшења?

Ја не могу да најављујем хапшења. Истрага  је покренута, саслушани су осумњичени којима је на предлог тужилаштва Виши суд у Београду одредио притвор, што значи да је суд у овом тренутку потврдио довољан степен сумње – основану сумњу да су наведени осумњичени извршили кривична дела која им се наредбом о спровођењу истраге стављају на терет, с обзиром да је степен сумње потребан за одређивање притвора – основана сумња. Следи саслушање сведока и прикупљање других доказа.

5 Због чега се истражује пословање 50-ак фирми широм Србије ?

Увек када постоје основи сумње да је прекршен закон, те извршено кривично дело, тужилаштво треба да реагује. У току предистражног поступка утврђује се да ли има довољно доказа за улазак у даље фазе поступка. У том контексту могу да потврдим да се проверава пословање више од 50 фирми.

6. Дигла се велика паника у одређеним круговима те вас и опозициони политичари, НВО и поједини медији оптужују да провером пословне документације неколико НВО и трошењем донација УСАИД кршите њихова права. Како видите те оптужбе ?

Нико није изнад закона и закон треба да буде исти за све, па у том контексту, као што сам већ рекао, увек када постоје основи сумње да је прекршен закон, те извршено кривично дело, тужилаштво треба да реагује. У сваком случају, ко није вршио кривична дела, нема разлога да брине.

У овом конкретном случају највиши представници Сједињених Америчких Држава, као и директор ФБИ изнели су у више наврата тешке оптужбе на рачун пословања УСАИД-а због ненаменског трошења новца америчких пореских обвезника и могућег прања новца, а у истом контексту поменули су и НВО из Србије. Наш посао је да предузмемо мере и радње из своје надлежности како бисмо проверили ситуацију на домаћем терену и утврдили да ли има основаности у тим сумњама.

7. Против Немање Стајића, који је недавно ухапшен, већ се води поступак пред Вишим јавним тужилаштвом у Београду. Да ли су докази прикупљени у том поступку довели до његовог привођења и покретања новог поступка?

Истрага против Немање Стајића о којој говорите покренута је у октобру 2022. године, а у оквиру ње тужилаштво је Јединици за финансијске истраге МУП-а Србије наложило да испита Стајићеву имовину и имовину са њим повезаних лица. Финансијском истрагом утврђено је да поменута лица нису могла законитим приходима да стекну, нити да изграде спорне озакоњене објекте. Истрага од прошле седмице покренута је након прибављања и проактивног укрштања података добијених из финансијске истраге осумњиченог Немање Стајића и чланова његове ближе и даље родбине,  са подацима који су објављивани у медијима о спорним легализацијама, као и увидом у спорне легализације.  У предистражном поступку је утврђено да је ближа и даља родбина бившег градског секретара за легализацију непосредно после доношења решења о озакоњењу, стицала у власништво објекте које је претходно Секретаријат озаконио. Након стицања они су даље прометовали посебне делове тако нелегално озакоњених објеката, а реч је о становима и гаражним местима, на који начин су конвертовали имовину из криминалне делатности и себи прибавили имовинску корист од преко 6.5 милиона евра. У сефовима, такође осумњичених  чланова породице Немање Стајића пронађена је, поред осталог, већа количина златних полуга, као и неколико сатова, од којих само један вреди око 120.000 евра.

8. Када је у питању предмет ЕПС, како коментаришете наводе да је Милорад Грчић био заштићен до сада и да је због тога ухапшен тек у другом предмету због малверзација у тој Јавном предузећу?

Тужилаштво „хапси“ када има довољно јаке доказе којима се поткрепљује основана сумња да је извршено кривично дело, у ком случају окривљенима суд може да одреди притвор. За основану сумњу је неопходно прикупити квалитетне и ваљане доказе, а одређивање притвора доказује да је тужилаштво свој посао обавило ваљано. Овај предмет је у ВЈТ у Београду дошао након што се 15. марта 2022. године у консултацијама са припадницима СБПОК, заменик јавног тужиоца за организовани криминал изјаснио да нема кривичног дела из надлежности ТОК, те да СБПОК извештај о почетним проверама достави ВЈТ у Београду. Након тога ВЈТ у Београду наставило је са проверама и прикупљањем доказа у оквиру предистражног поступка, који је резултирао недавним хапшењем осумњичених и покретањем истраге. Подсетићу вас да је у вези са овим јавним предузећем средином прошле године подигнута оптужница против 10 окривљених у предмету познатом као ЕПС-Баувазен. У том предмету је предистражни поступак трајао је скоро четири године. Кривична пријава је била поднета Тужилаштву за организовани криминал 4. октобра 2019. године уз допуну 10 дана касније, али је након почетних провера две године  касније ТОК  проследио кривичну пријаву ВЈТ у Београду, које је истрагу покренуло 23. фебруара 2023. године, када су ухапшени осумњичени. Дакле, квалитет прибављених доказа опредељује моменат реакције тужилаштва.