НЕЛЕГАЛНОЈ ГРАДЊИ СКРОЗ ОДЗВОНИЛО Ненад Стефановић најавио почетак важне борбе: Сузбићемо је, кроз њу се пере прљав новац

Када је реч о борби против корупције, очекује нас врућа јесен јер је у Вишем јавном тужилаштву на реду финализација предистражних поступака и покретање истрага о случајевима који су нарочито изазивали пажњу јавности.

Виши јавни тужилац Ненад Стефановић у изјави за „Блиц“ најављује и да ће у наредном периоду посебна пажња бити посвећена сузбијању нелегалне градње на територији главног града јер се кроз њу најчешће „пере прљав новац“.

Стефановић, који је отворио Тужилаштво за медије и унео новине, остаје тајновит по питању конкретних предмета, али каже да се „у сарадњи са МУП-ом и БИА-ом, коју посебно похваљује, ради на бројним случајевима у циљу сузбијања препродаје наркотика, промета оружја, разних облика корупције, као и на откривању и процесуирању учинилаца других тешких кривичних дела“. Са вишим јавним тужиоцем разговарамо и о предлогу нових закона у области правосуђа, а чије ће одредбе, када буду усвојене, бити пресудне за грађане у тренутку када буду требали да остваре правду.

Хајде да кренемо од промена у раду ВЈТ од како сте на челу ове институције. Увели сте позицију координатора за родно засновано насиље. Зашто и која је његова улога?

– Потребу за координатором за родно засновано насиље наметнула је пракса, број кривичних дела породичног насиља, а које неретко резултира убиством. Видљиво је и не увек једнако поступање основних јавних тужилаштава у конкретним предметима. Примарни задатак координатора је да у случајевима насиља у породици поступање Првог, Другог и Трећег основног јавног тужилаштва у Београду, као и основних јавних тужилаштава у Обреновцу, Младеновцу и Лазаревцу, уједначи и унапреди кроз доследну примену свих прописа који регулишу ову област. То је урађено с циљем како би све жртве насиља у породици добиле једнобразну и свеобухватну заштиту. Такође, координатор управо успоставља јединствен механизам којим се и жртвама других кривичних дела, попут силовања, обљубе и трговине људима, обезбеђује свеобухватна заштита и подршка, кроз мултисекторски приступ. Напомињем да ни за систематизацију радног места саветника за односе са јавношћу, нити координатора за родно засновано насиље нису биле потребне законске измене, већ јак мотив да се ствари покрену напред и да се ради без изговора.

Да останемо још мало на теми породичног насиља. Какав епилог очекујете у случају Зорана Марјановића – да ли ће му Апелациони суд потврдити најтежу казну од 40 година затвора?

– Случај Марјановић је за тужилаштво неспоран. Осумњичени је осуђен за тешко убиство супруге и поред свих притисака његових бранилаца на медије и суд, правећи од овог бруталног убиства контроверзе и ријалити. Осуђен је на максималну законом прописану казну и поново се налази у притвору што према мом мишљењу, које произлази из изведених доказа, тако треба и да остане. С обзиром на то да је суд усвојио све предлоге тужилаштва на првостепену пресуду, тужилаштво неће улагати жалбу Апелационом суду, али ће упутити своје одговоре на жалбе које су најавили Марјановићеви адвокати.

На позицији сте јавног тужиоца највећег тужилаштва у Србији и региону, али сте и председник Удружења судија и тужилаца Србије (УСТ). У току је процес доношења нових закона који се тичу јавних тужилаштава. Да ли сте задовољни предложеним решењима?

– Пре свега поздрављам то што је Министарство правде на представљање и расправе о предложеним решењима позвало сва струковна удружења и невладине организације и свим заитересованима омогућило да без ограничења времена изложе критике и сугестије. То се дешава први пут када је реч о некој радној верзији законског текста. Јавна расправа тек треба да се одржи након мишљења Венецијанске комисије, па очекујем да ће законска решења бити унапређена током даљег процеса усаглашавања, јер понуђена решења не решавају одређене проблеме у пракси.

А шта конкретно замерате радним верзијама нацрта закона о јавним тужилаштвима?

– УСТ је доставио Министарству правде детаљне и стручне кључне критике и сугестије на радне верзије нових правосудних закона. Када је реч о предложеним решењима за закон о Високом савету тужилаштва могу да похвалим решење које је проистекло из уставних амандмана, а то је да јавне тужиоце више неће бирати Народна скупштина, већ Високи савет тузилаца (ВСТ). Међутим, сматрам да је недопустиво што се чланови радних група уопште нису бавили питањем материјалног положаја ни судија, нити јавних тужилаца, као ни положајем судија прекршајних судова, па ни судијским помоћницима и приправницима. Такође произвољно су тумачили стандарде Европске уније, поготово мишљења Консултативног већа европских тужилаца и препоруке Савета министара држава чланица о улози јавног тужилаштва. Због тога очекујем да се у даљем раду на будућим законима посвети пажња побољшању материјалног положаја судија и јавних тужилаца, као и судија за прекршаје, те да се на адекватан начин уреди питање мерила за број и поступак пријема судских и тужилачких помоћника и приправника.

Претходних дана на расправама о законским предлозима имали сте оштре критике на ново решење о упућивању јавних тужилаца из Закона о јавном тужилаштвима. Објасните нам у чему је проблем?

– Лично сам става да треба брисати предложено решење према којем је онемогућено упућивање јавних тужилаца из нижих у виша јавна тужилаштва, односно тужилаштво посебне надлежности. Сматрам да треба оставити на снази актуелно решење које обезбеђује несметано функционисање тужилаштава, а која своје потребе за кадровима решавају упућивањем. Такође, предложено решење предвиђа упућивање на свега годину дана што је изузетно кратак период. Практично, тек што се упознају са послом, односно конкретним предметом, јавни тужиоци би морали да се врате у тужилаштво из којег су дошли и не би могли поново бити упућивани у исто тужилаштво. То значи да би њихов посао морао да преузме нови јавни тужилац и испочетка да се упознаје са предметом. Поред тога, према актуелном закону одлуку доноси републички јавни тужилац, који је део тужилачке хијерархије, док би према предложеном решењу то требало да ради високи савет тужилаца – исти тај Савет који би требало да бира јавне тужиоце на огласу који је расписан под једнаким условима за све. На овај начин би се претходним упућивањем прејудицирало ко ће бити биран на огласу, што је противно и Уставу Србије и европским стандардима.

Шта је спорно код решења које се односи на приговор на обавезно упутство непосредно вишег јавног тужиоца?

– УСТ сматра да предложено законско решење не осликава верно европске стандарде у овој области, те да је усмерено на даљу разградњу хијерархије јавног тужилаштва. Пре свега, ово је јединствен пример да држава покушава да легализује кршење принципа самосталности јавног тужилаштва у својим законским решењима, при чему је орган који крши принцип самосталности (ВСТ), иронично, истовремено онај који је по Уставу дужан да је јемчи. Анализа европских стандарда не показује да постоји било какав основ да ВСТ преузме хијерархијска овлашћења јавног тужилаштва. Напротив, европска искуства и стандарди показују да је хијерархија својствена јавним тужилаштвима, што се препознаје и штити, док су тужилачки савети тела без икаквог уплива на одлуке у вези са јавнотужилачком хијерархијом, и задужени су искључиво за избор, напредовање, разрешење, обуку, спровођење буџета и слично. Подсећам да и Венецијанска комисија сматра да о приговору треба да одлучује суд или неко независно тело, попут тужилачког савета, док тзв. експерти радне групе заборављају да ВСТ није независно тело. ВСТ је Уставом и законом дефинисан као самосталан државни орган, при чему састав савета (министар правде и четири истакнута правника) и чињеница да јавни тужиоци немају већину у њему, буквално јемчи да није независан. Због тога треба оставити на снази садашње решење и чланове тужилачког Савета не увлачити у конкретне предмете. У супротном, уколико би ове одредбе биле усвојене, то би био основ за уставну жалбу и интервенцију Уставног суда.

Критиковали сте и предложене одредбе у вези са мандатима јавних, односно будућих главних јавних тужилаца?

– Сматрам да је нелогична одредба којом је мандат јавних тужилаца (будућих главних јавних тужилаца) ограничен на један мандат без могућности поновног избора у истом јавном тужилаштву. Нелогична је и одредба која не дозвољава једној групи тужилаца поновни избор уколико су изабрани за јавне тужиоце после ступања на снагу Акта о промени Устава (30. 11. 2021), и који настављају да врше функцију главног тужиоца, док они који су бирани пре тога имају право на поновни избор. За то нема ни разлога, нити здраве логике. Због тога, уколико би предложена одредба постала део новог закона то би био основ за уставну жалбу пред Уставним судом због дискриминације, односно стављања у неповољан положај јавних тужилаца изабраних након ступања на снагу Акта о промени Устава јер би им мандати били краћи од законског трајања мандата главног тужиоца од шест година, који је прописан и Уставом.

Од када сте на челу ВЈТ у Београду увели сте бројне новине, једна је и транспарентност у раду. Одговарате на питања медија о актуелним случајевима. Зашто сте одлучили да се отворите за јавност?

– Уверен сам да је транспарентост поступања било ког државног органа, а нарочито оних који су задужени за правосуђе, изузетно важна ради поверења грађана у државу и њене институције. У том циљу је ВЈТ у Београду, које има не само највећи број свих предмета у раду већ и највећи број медијски испраћених предмета, систематизовало ново радно место – саветника за односе са јавношћу, како би тачне информације о поступању у предметима медијима биле доступне благовремено, али и да би на сва питања било одговорено у складу са могућностима које дозвољава фаза конкретног поступка. Тако је за непуних пет месеци Више јавно тужилаштво у Београду медијима доставило укупно 513 информација, од чега су 203 саопштења за јавност, а 310 одговори на новинарска питања. Напомињем да су у претходних шест година на сајту Вишег јавног тужилаштва у Београду била објављена свега три саопштења. На овај начин драстично је смањен број медијских захтева за информације од јавног значаја, а о томе већ говоре и похвале Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности које је ВЈТ у Београду добило у претходном периоду.

Шта је сада на реду у тужилаштву?

– У сарадњи са МУП-ом и БИА, коју посебно похваљујем, радимо на бројним случајевима у циљу сузбијања препродаје наркотика, промета оружја, разних облика корупције, као и на откривању и процесуирању учинилаца других тешких кривичних дела из наше надлежности. О конкретним предметима не могу да говорим, али могу да најавим да ће у наредном периоду бити посебна пажња посвећена сузбијању нелегалне градње на територији главног града, под надзором овом јавног тужилаштва. Управо се кроз нелегалну градњу најчешће пере прљав новац. Такође, током јесени очекује се и финализација предистражних поступака и покретање истрага о случајевима који су нарочито изазивали пажњу јавности у претходном периоду из домена корупције.

Извор/Линк: Блиц.рс