VREME JE DA SE MENjA NAČIN RUKOVOĐENjA JAVNIM TUŽILAŠTVOM

Veliki ste kritičar aktuelne situacije u javnom tužilaštvu. Šta je prema vašem mišljenju neophodno da se promeni ?

Kao i većina od 2/3 javnih tužilaca u Srbiji mislim da je vreme da se menja način rukovođenja javnim tužilaštvom, kao i odnos prema javnosti i građanima. Naime, u proteklih 16 godina kao društvo smo dobili faktičku personifikaciju svih problema oličenu u Vrhovnom javnom tužiocu Zagorki Dolovac. Tu je i jedan broj kolega iz Vrhovnog javnog tužilaštva koji su se isključili iz realnosti operativnog rada i problema sa kojima se javna tužilaštva i javni tužioci suočavaju svakog dana.

Takođe, umesto da se prilikom izbora i napredovanja u karijeri poštuje rad, zalaganje, upornost, integritet i dostojnost za obavljanje javnotužilačke funkcije, Visoki savet tužilaštva (VST) u kojem je po funkciji član i vrhovna javna tužiteljka, prioritet daje nekim drugim vrednostima poput lojalnosti  i zaštiti njenih ličnih interesa (Dolovac).

Podsećam da se Dolovac nedavno nije pojavila pred Odborom za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine, iste one institucije koja ju je birala na 3. mandat, već je poslala kolege iz Vrhovnog javnog tužilaštva da predstave izveštaje o radu. Iako je tog dana ona bila u Srbiji, njen kolega iz istog tužilaštva Branko Stamenković je samo par dana kasnije na jednoj televiziji saopštio neistinu – da je ona tog dana bila u Hagu, u Eurojust-u.

U tom smislu kako vidite rezultate tužilačkih izbora ?

U iščekivanju odluke Ustavnog suda po uloženim žalbama na rešenja pomenutog predsednika Visokog saveta tužilaštva Branka Stamenkovića, kojima su odbijeni prigovori izjavljeni povodom tužilačkih izbora, mogu samo da primetim da je većina i to oko 2/3 javnih tužilaca u Srbiji glasala za kandidate koji se protive dosadašnjem rukovođenju vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac. Dakle, tužioci su jasno pokazali svoj stav.

Od budućeg saziva VST zavisi i dalji pravac postupanja celokupne javnotužilačke organizacije, ali i dalji opstanak Dolovac na mestu Vrhovnog javnog tužioca, jer će novi saziv odlučivati o predlogu za njen 4. mandat na toj poziciji.

Moram da napomenem da trenutni sistem izbora za članove VST iz reda javnih tužilaca nije odgovarajući jer ne odražava volju većine javnih tužilaca u državi.

Od šest članova iz reda javnih tužilaca, Vrhovni javni tužilac je član po funkciji, a pored njega Vrhovno javno tužilaštvo ima još jednog svog predstavnika. To znači da ukupno njih 13 ima dva svoja predstavnika, naspram 448 javnih tužilaca sa osnovnog nivoa koji imaju isto dva predstavnika u Savetu.

Jedan javni tužilac je predstavnik u VST iz viših javnih tužilaštava i jedan ispred apelacionih i specijalizovanih javnih tužilastava. Dakle, izborni sistem nije dobro postavljen. Podsećam da je i Venecijanska komisija na to ukazivala i predlagala da se ukine izborna jedinica ispred Vrhovnog javnog tužilaštva jer je njihov predstavnik već član po funkciiji – Vrhovni javni tužilac, ali to nije učinjeno.

Pored toga, sistem je postavljen tako da u Savetu nisu ravnomerno zastupljeni predstavnici javnog tužilaštva sa teritorije cele Srbije. Naime, svi kandidati za članove VST su iz beogradske apelacije.

Zbog toga smatram da je potrebno sistem promeniti i omogućiti demokratično, ravnomerno zastupljeno predstavništvo javnih tužilaca u VST.

Šta je trenutno najveći izazov za javnotužilačku organizaciju ? 

Svakako, najveći izazov za javno tužilaštvo predstavlja zaštita javnih tužilaca kako od unutrašnjih tako i spoljnih pritisaka. Smatram da je najveći pritisak tzv. „tihi pritisak“ koji dolazi iznutra, tačnije kroz ingorisanje problema u javnom tužilaštvu od strane Visokog saveta tužilaštva.

Tako na primer, već četiri godine Više javno tužilaštvo u Beogradu, ali i druga javna tužilaštva širom zemlje trpe zbog nepopunjavanja sistematizacije i rade sa manjim brojem ljudi od propisanog.

Sa druge strane, većina oglasa za izbor na nivou novosadske apelacije (teritorija AP Vojvodine) efikasno je rešavana i sistematizacija je uredno popunjavana, dok su za to vreme beogradska, niška i kragujevačka apelacija ostale zapostavljene.

Verujem da je razlog tome tzv. „izborni inžinjering“ dela članova VST i vrhovne javne tuziteljke.

Takođe, svedoci smo „kao na dugme“ brzih reakcija predsednika VST Branka Stamenkovića i njegove javne osude kada se čuje kritika njegovog rada i rada vrhovne javne tužiteljke, dok su svi ostali napadi na druge javne tužioce, ostali ili bez ikakog odgovora ili su reakcije stizale kroz „zakukuljena“ saopštenja nakon više meseci.

Smatram da Savet mora da radi u skladu sa propisanim pravilima za izbor javnih tužilaca, kao i da više pažnje obrati na napade na javne tužioce jer je on garant njihove samostalnosti i da jasno i javno osuđuje svaki pritisak. U suprotnom, bojim se da ćemo i dalje trpeti kako medijske tako i političke i fizičke napade na javne tužioce i javna tužilaštva.

Šta mislite o predlozima seta novih pravosudnih zakona koje je nedavno podneo Narodnoj skupštini poslanik Uglješa Mrdić ?

Pozdravljam odredbe predloga izmena Zakona o javnom tužilaštvu koje se odnose na institut upućivanja javnih tužilaca iz nižih u viša javna tužilaštva. Dobro je da se nakon tri godine od ukidanja ove mogućnosti ona opet vrati, imajući u vidu sve probleme i veliki broj predmeta sa kojima se tužilaštvo suočava u svakodnevnom radu, posebno zbog nedovoljne aktivnosti VST u prethodnom periodu kada je u pitanju izbor javnih tužilaca u osnovna i viša javna tužilaštva.

Što se tiče predloga za izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala verujem da je dobro što se menja hibridna odredba o postojanju tzv. Posebnog tužioca koji rukovodi samo jednim od pet odeljenja VJT u Beogradu, a kojeg postavlja Vrhovni javni tužilac na mandat od šest godina.         Na taj način je neopravdano ovo odeljenje VJT u Beogradu počelo da se naziva Posebnim tužilaštovm, prvenstvo zahvaljujući pomenutom Branku Stamenkoviću koji je bio prvi izbor Zagorke Dolovac na funkciju tzv. Posebnog tužioca.

Pomenuta hibridna odredba daje neopravdano velika ovlašćenja vrhovnom javnom tužiocu, ali koliko vidim iz predloženih rešenja ideja je da se upodobi rad svih posebnih odeljenja pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Međutim lično sam stava da ovo odeljenje ne treba da bude centralizovano u VJT u Beogradu. Zbog sve većeg broja krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala koji se svakodnevno dešavaju u celoj državi, mišljenja sam da bi VTK odeljenja trebalo formirati pri višim javnim tužilaštvima u sve četiti apelacije, pored Beograda i u Nišu, Novon Sadu i Kragujevcu. Na taj način imali bismo ravnomerniju podelu teritorijalne nadležnosti i postupanja, a samim tim i efikasniji progon izvršilaca ove vrste krivičnih dela.

Koja su najbrojnija krivična dela iz nadležnosti VJT u Beogradu koja su procesuirana u 2025. godini ?

Kao i svake godine i u toku 2025. godine najveći je broj izvršenja krivičnoj dela Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Međutim, prošle godine zahvaljujući dobroj i koordiniranoj saradnji VJT u Beogradu, MUP RS i BIA imali smo rekordnu zaplenu od preko 2.7 tona različitih vrsta narkotika.

Najviša zaplena, hapšenja i procesuiranja osumnjičenih na teritoriji glavnog grada bilo je zbog opojne droge kanabis oko 2.505,5 kilograma.

Zaplenjeno je i oko 85 kilograma opojne droge kokain, 12 kilograma opojne droge heroin, 30 kilograma plus 66 litara opojne droge amfetamin, 11 kilograma opojne droge MDMA/ekstazi, kilogram opoje droge MDMB-PINACA, i više od 5 litara GBL -supstance za proizvodnju opojnih droga.

Takođe u toku prošle godine privremeno je zaplenjena i imovina u vrednosti više desetinia miliona evra, od osumnjičenih i sa njima povezanim licima.

Šta očekujete od ponovljenog postupka u predmetu „Ribnikar“ ?

Nakon što na početku glavnog pretresa koji je zakazan za 29. januar saznamo odluku novog predsednika sudskog veća da li će se i koji dokazi ponovo izvoditi, imaćemo jasniju sliku o tome kako će se dalje postupak odvijati. U svakom slučaju očekujem da će se ponovljeni postupak biti efikasan. VJT u Beogradu ostaje pri svojoj optužnici i svim ranije predloženim dokazima na osnovu kojih će i ponovljeni postupak, očekujem, rezultirati osuđujućom presudom.

Takođe, insistiraćemo na maksimalnim kaznama za okrivljene imajući u vidu težinu zločina koji je počinilo njihovo maloletno dete.

Da li će i ponovljeni postupak biti zatvoren za javnost ?

Upitan da li će i ponovljeni postupak biti zatvoren za javnost, Stefanović je naveo da to zavisi od odluke sudskog veća, ali da će tužilaštvo ostati pri svom stavu da je u interesu zaštite interesa maloletnih oštećenih neophodno isključiti javnost, dok je saglasno da porodice oštećenih kao i tokom prethodnog suđenja mogu da prisustvuju.

Deo javnosti kritičan je prema vama zbog hapšenja osumnjičenih za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja – koji je vaš odgovor na te kritike ? 

VJT u Beogradu se drži isključivo slova Ustava i zakona i postupa u skladu sa njima. Da budem jasan, VJT u Beogradu ne postupa u skladu sa očekivanjima ili željama ili političkim ciljevima bilo koje grupacije. Zakon je jasan – ako je neka radnja propisana kao krivično delo, njenu protivpravnost neće isključiti pripadnost interesnim grupama ili političkim organizacijama. Tužilaštvo je brana ne samo kriminalu i korupciji već i anarhiji i drugim oblicima protivpravnog delovanja koja u sebi sadrže elemente krivičnog dela. Ono mora da štiti pravni poredak, poštujući Ustav i pozitivne zakone i tako će činiti i ubuduće bez obzira na spoljne pritiske.

U javnosti se  VST u Beogradu kao i vi lično ističu po transparetnosti. Da li vam je odluka o otvorenosti donela i brojne napade ?

Lično mi smeta lažni tužilački elitizam, nedostupnost gradjanima, a naročito nedostupnost oštećenima velikim tragedijama.

Od kada sam stupio na funkciju glavnog javnog tužioca pre četiri godine, VJT u Beogradu se maksimalno otvorilo ka javnosti kroz blagovrenemo objavljivanje saopštenja, odgovora na novinarska pitanja, ali i kroz konferencije za medije kada su u pitanju teški i važni predmeti za koje je javnost posebno zainteresovana.

Takođe, povodom  najveće tragedije koja se dogodila u Srbiji, u predmetu „Ribnikar“ postupajući tužioci i ja smo u stalnoj komunikaciji sa porodicama stradale i povređene dece.

Moj stav je da tužilaštvo mora da ima redovan kontakt sa medijima i samim tim i sa gradjanima. Nažalost okoštao sistem kakav postoji 16 godina nije to prepoznao. Verujem da je to razlog zbog čega nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu nije bilo konferencije za medije ni vrhovne javne tuziteljke, niti bilo koga iz postupajućeg Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, dok su građani cele Srbije vapili za informacijama, objašnjenjima i razlozima određenih postupanja i uzrocima same tragedije.

S tim u vezi, ostaje i velika nejasnoća zašto je jedina potvrđena optužnica povodom istog slučaja oduzeta od VJT u Beogradu od strane vrhovne javne tužiteljke pod izgovorom efikasnosti i dodeljena u rad nenadležnom tužilaštvu. Takva odluka je doneta i pored toga što je VJT u Beogradu najefikasnije javno tužilaštvo u Srbiji.

Možda je razlog upravo to što radimo isključivo u skladu sa Ustavom i zakonima. Međutim, kao što sam već naveo, oni koji bi trebalo, ne cene rezultate rada, već se rukovode drugim interesima.