ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ МЕЊА НАЧИН РУКОВОЂЕЊА ЈАВНИМ ТУЖИЛАШТВОМ

Велики сте критичар актуелне ситуације у јавном тужилаштву. Шта је према вашем мишљењу неопходно да се промени ?

Као и већина од 2/3 јавних тужилаца у Србији мислим да је време да се мења начин руковођења јавним тужилаштвом, као и однос према јавности и грађанима. Наиме, у протеклих 16 година као друштво смо добили фактичку персонификацију свих проблема оличену у Врховном јавном тужиоцу Загорки Доловац. Ту је и један број колега из Врховног јавног тужилаштва који су се искључили из реалности оперативног рада и проблема са којима се јавна тужилаштва и јавни тужиоци суочавају сваког дана.

Такође, уместо да се приликом избора и напредовања у каријери поштује рад, залагање, упорност, интегритет и достојност за обављање јавнотужилачке функције, Високи савет тужилаштва (ВСТ) у којем је по функцији члан и врховна јавна тужитељка, приоритет даје неким другим вредностима попут лојалности  и заштити њених личних интереса (Доловац).

Подсећам да се Доловац недавно није појавила пред Одбором за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Народне скупштине, исте оне институције која ју је бирала на 3. мандат, већ је послала колеге из Врховног јавног тужилаштва да представе извештаје о раду. Иако је тог дана она била у Србији, њен колега из истог тужилаштва Бранко Стаменковић је само пар дана касније на једној телевизији саопштио неистину – да је она тог дана била у Хагу, у Еуројуст-у.

У том смислу како видите резултате тужилачких избора ?

У ишчекивању одлуке Уставног суда по уложеним жалбама на решења поменутог председника Високог савета тужилаштва Бранка Стаменковића, којима су одбијени приговори изјављени поводом тужилачких избора, могу само да приметим да је већина и то око 2/3 јавних тужилаца у Србији гласала за кандидате који се противе досадашњем руковођењу врховне јавне тужитељке Загорке Доловац. Дакле, тужиоци су јасно показали свој став.

Од будућег сазива ВСТ зависи и даљи правац поступања целокупне јавнотужилачке организације, али и даљи опстанак Доловац на месту Врховног јавног тужиоца, јер ће нови сазив одлучивати о предлогу за њен 4. мандат на тој позицији.

Морам да напоменем да тренутни систем избора за чланове ВСТ из реда јавних тужилаца није одговарајући јер не одражава вољу већине јавних тужилаца у држави.

Од шест чланова из реда јавних тужилаца, Врховни јавни тужилац је члан по функцији, а поред њега Врховно јавно тужилаштво има још једног свог представника. То значи да укупно њих 13 има два своја представника, наспрам 448 јавних тужилаца са основног нивоа који имају исто два представника у Савету.

Један јавни тужилац је представник у ВСТ из виших јавних тужилаштава и један испред апелационих и специјализованих јавних тужиластава. Дакле, изборни систем није добро постављен. Подсећам да је и Венецијанска комисија на то указивала и предлагала да се укине изборна јединица испред Врховног јавног тужилаштва јер је њихов представник већ члан по функциији – Врховни јавни тужилац, али то није учињено.

Поред тога, систем је постављен тако да у Савету нису равномерно заступљени представници јавног тужилаштва са територије целе Србије. Наиме, сви кандидати за чланове ВСТ су из београдске апелације.

Због тога сматрам да је потребно систем променити и омогућити демократично, равномерно заступљено представништво јавних тужилаца у ВСТ.

Шта је тренутно највећи изазов за јавнотужилачку организацију ? 

Свакако, највећи изазов за јавно тужилаштво представља заштита јавних тужилаца како од унутрашњих тако и спољних притисака. Сматрам да је највећи притисак тзв. „тихи притисак“ који долази изнутра, тачније кроз ингорисање проблема у јавном тужилаштву од стране Високог савета тужилаштва.

Тако на пример, већ четири године Више јавно тужилаштво у Београду, али и друга јавна тужилаштва широм земље трпе због непопуњавања систематизације и раде са мањим бројем људи од прописаног.

Са друге стране, већина огласа за избор на нивоу новосадске апелације (територија АП Војводине) ефикасно је решавана и систематизација је уредно попуњавана, док су за то време београдска, нишка и крагујевачка апелација остале запостављене.

Верујем да је разлог томе тзв. „изборни инжињеринг“ дела чланова ВСТ и врховне јавне тузитељке.

Такође, сведоци смо „као на дугме“ брзих реакција председника ВСТ Бранка Стаменковића и његове јавне осуде када се чује критика његовог рада и рада врховне јавне тужитељке, док су сви остали напади на друге јавне тужиоце, остали или без икаког одговора или су реакције стизале кроз „закукуљена“ саопштења након више месеци.

Сматрам да Савет мора да ради у складу са прописаним правилима за избор јавних тужилаца, као и да више пажње обрати на нападе на јавне тужиоце јер је он гарант њихове самосталности и да јасно и јавно осуђује сваки притисак. У супротном, бојим се да ћемо и даље трпети како медијске тако и политичке и физичке нападе на јавне тужиоце и јавна тужилаштва.

Шта мислите о предлозима сета нових правосудних закона које је недавно поднео Народној скупштини посланик Угљеша Мрдић ?

Поздрављам одредбе предлога измена Закона о јавном тужилаштву које се односе на институт упућивања јавних тужилаца из нижих у виша јавна тужилаштва. Добро је да се након три године од укидања ове могућности она опет врати, имајући у виду све проблеме и велики број предмета са којима се тужилаштво суочава у свакодневном раду, посебно због недовољне активности ВСТ у претходном периоду када је у питању избор јавних тужилаца у основна и виша јавна тужилаштва.

Што се тиче предлога за измене Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала верујем да је добро што се мења хибридна одредба о постојању тзв. Посебног тужиоца који руководи само једним од пет одељења ВЈТ у Београду, а којег поставља Врховни јавни тужилац на мандат од шест година.         На тај начин је неоправдано ово одељење ВЈТ у Београду почело да се назива Посебним тужилаштовм, првенство захваљујући поменутом Бранку Стаменковићу који је био први избор Загорке Доловац на функцију тзв. Посебног тужиоца.

Поменута хибридна одредба даје неоправдано велика овлашћења врховном јавном тужиоцу, али колико видим из предложених решења идеја је да се уподоби рад свих посебних одељења при Вишем јавном тужилаштву у Београду.

Међутим лично сам става да ово одељење не треба да буде централизовано у ВЈТ у Београду. Због све већег броја кривичних дела из области високотехнолошког криминала који се свакодневно дешавају у целој држави, мишљења сам да би ВТК одељења требало формирати при вишим јавним тужилаштвима у све четити апелације, поред Београда и у Нишу, Новон Саду и Крагујевцу. На тај начин имали бисмо равномернију поделу територијалне надлежности и поступања, а самим тим и ефикаснији прогон извршилаца ове врсте кривичних дела.

Која су најбројнија кривична дела из надлежности ВЈТ у Београду која су процесуирана у 2025. години ?

Као и сваке године и у току 2025. године највећи је број извршења кривичној дела Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога.

Међутим, прошле године захваљујући доброј и координираној сарадњи ВЈТ у Београду, МУП РС и БИА имали смо рекордну заплену од преко 2.7 тона различитих врста наркотика.

Највиша заплена, хапшења и процесуирања осумњичених на територији главног града било је због опојне дроге канабис око 2.505,5 килограма.

Заплењено је и око 85 килограма опојне дроге кокаин, 12 килограма опојне дроге хероин, 30 килограма плус 66 литара опојне дроге амфетамин, 11 килограма опојне дроге МДМА/екстази, килограм опоје дроге МДМБ-ПИНАЦА, и више од 5 литара ГБЛ -супстанце за производњу опојних дрога.

Такође у току прошле године привремено је заплењена и имовина у вредности више десетиниа милиона евра, од осумњичених и са њима повезаним лицима.

Шта очекујете од поновљеног поступка у предмету „Рибникар“ ?

Након што на почетку главног претреса који је заказан за 29. јануар сазнамо одлуку новог председника судског већа да ли ће се и који докази поново изводити, имаћемо јаснију слику о томе како ће се даље поступак одвијати. У сваком случају очекујем да ће се поновљени поступак бити ефикасан. ВЈТ у Београду остаје при својој оптужници и свим раније предложеним доказима на основу којих ће и поновљени поступак, очекујем, резултирати осуђујућом пресудом.

Такође, инсистираћемо на максималним казнама за окривљене имајући у виду тежину злочина који је починило њихово малолетно дете.

Да ли ће и поновљени поступак бити затворен за јавност ?

Упитан да ли ће и поновљени поступак бити затворен за јавност, Стефановић је навео да то зависи од одлуке судског већа, али да ће тужилаштво остати при свом ставу да је у интересу заштите интереса малолетних оштећених неопходно искључити јавност, док је сагласно да породице оштећених као и током претходног суђења могу да присуствују.

Део јавности критичан је према вама због хапшења осумњичених за позивање на насилну промену уставног уређења – који је ваш одговор на те критике ? 

ВЈТ у Београду се држи искључиво слова Устава и закона и поступа у складу са њима. Да будем јасан, ВЈТ у Београду не поступа у складу са очекивањима или жељама или политичким циљевима било које групације. Закон је јасан – ако је нека радња прописана као кривично дело, њену противправност неће искључити припадност интересним групама или политичким организацијама. Тужилаштво је брана не само криминалу и корупцији већ и анархији и другим облицима противправног деловања која у себи садрже елементе кривичног дела. Оно мора да штити правни поредак, поштујући Устав и позитивне законе и тако ће чинити и убудуће без обзира на спољне притиске.

У јавности се  ВСТ у Београду као и ви лично истичу по транспаретности. Да ли вам је одлука о отворености донела и бројне нападе ?

Лично ми смета лажни тужилачки елитизам, недоступност градјанима, а нарочито недоступност оштећенима великим трагедијама.

Од када сам ступио на функцију главног јавног тужиоца пре четири године, ВЈТ у Београду се максимално отворило ка јавности кроз благовренемо објављивање саопштења, одговора на новинарска питања, али и кроз конференције за медије када су у питању тешки и важни предмети за које је јавност посебно заинтересована.

Такође, поводом  највеће трагедије која се догодила у Србији, у предмету „Рибникар“ поступајући тужиоци и ја смо у сталној комуникацији са породицама страдале и повређене деце.

Мој став је да тужилаштво мора да има редован контакт са медијима и самим тим и са градјанима. Нажалост окоштао систем какав постоји 16 година није то препознао. Верујем да је то разлог због чега након погибије 16 људи у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду није било конференције за медије ни врховне јавне тузитељке, нити било кога из поступајућег Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, док су грађани целе Србије вапили за информацијама, објашњењима и разлозима одређених поступања и узроцима саме трагедије.

С тим у вези, остаје и велика нејасноћа зашто је једина потврђена оптужница поводом истог случаја одузета од ВЈТ у Београду од стране врховне јавне тужитељке под изговором ефикасности и додељена у рад ненадлежном тужилаштву. Таква одлука је донета и поред тога што је ВЈТ у Београду најефикасније јавно тужилаштво у Србији.

Можда је разлог управо то што радимо искључиво у складу са Уставом и законима. Међутим, као што сам већ навео, они који би требало, не цене резултате рада, већ се руководе другим интересима.