ГЛАВНИ ЈАВНИ ТУЖИЛАЦ ВЈТ У БЕОГРАДУ НЕНАД СТЕФАНОВИЋ Притисак јавности и интересних група не сме да утиче на ток било ког поступка

фото: Ненад Костић

Од почетка 2022. ВЈТ је у сарадњи с припадницима МУП Србије и БИА на територији Београда запленило више од 1,3 тоне различитих врста наркотика, чија се вредност процењује на преко 15 милиона евра уличне вредности

Више јавно тужилаштво у Београду, као највеће у Европи, које поступа у предметима који се односе на најтежа кривична дела, трговину људима, дрогом, али и поступцима који се тичу сузбијања корупције, годину завршава рекордном запленом од 1,3 тоне дроге, хапшењем и процесуирањем више од 150 осумњичених за кривична дела из области корупције, али и подигнутом оптужницом за најтежи злочин у историји Србије – масакр у Основној школи „Владислав Рибникар“, који је 3. маја починио тринаестогодишњи дечак.

Главни јавни тужилац Ненад Стефановић каже за Курир да се подизањем оптужнице против оца и мајке дечака, као и инструктора у стрељани, истрага тог случаја не окончава.

Шта се даље истражује?

фото: Ненад Костић

– Опсежна истрага резултирала је поменутом оптужницом која је потврђена решењем Вишег суда у Београду, али овај случај захтева утврђивање и евентуалних пропуста који су посредно утицали на то да 13-годишњи дечак уопште дође у посед ватреног оружја, затим добије идеју о убијању својих школских другара, коју је реализовао 3. маја ове године. У том смислу, у току су провере у вези с начином на који је отац добио дозволе за држање оружја, конкретно, два пиштоља којима је његов син починио крвави пир. Поред тога, тужилаштво у сарадњи са више различитих институција проверава како је 13-годишњи дечак осмислио и реализовао овај злочин, али још је рано за давање било каквих закључака.

Шта очекујете од поступка против оца дечака и осталих који су обухваћени оптужницом од 10. октобра?

– ВЈТ у Београду у сарадњи са МУП и БИА обезбедило је довољно доказа за осуђујуће пресуде, тако да очекујем да оштећени добију барем неку сатисфакцију, а то је да окривљени буду осуђени, у складу са законом, на казне које су предложене у оптужници, јер сматрам да у овом случају олакшавајућих околности нема.

Како сте раније саопштили, највећи број кривичних поступака који се воде пред ВЈТ у Београду тиче се трговине дрогом. Можете ли нам прецизирати о којим бројкама је реч?

фото: Ненад Костић

– Поред сузбијања корупције и трговине људима, Више јавно тужилаштво у Београду као приоритет има сузбијање нелегалне производње и трговину наркотицима. Од почетка 2022. године ВЈТ је у сарадњи са припадницима МУП Републике Србије и БИА на територији Београда запленило више од 1,3 тоне различитих врста наркотика, чија се вредност процењује на преко 15 милиона евра уличне вредности. Од почетка ове године процесуирана су укупно 503 осумњичена, од ког броја 467 због кривичног дела недозвољене производње и стављања у промет опојних дрога и 36 лица због кривичног дела неовлашћеног држања опојних дрога. Морам да напоменем да су, како против „великих“ произвођача, тако и осумњичених за трговину наркотицима, покренуте финансијске истраге у циљу одузимања имовинске користи проистекле из кривичног дела, попут осумњичених за производњу канабиса ради даље продаје у лабораторији од 200 квадрата у Борчи, где је заплењено око 500 килограма ове дроге, затим против браће Хрњез и других. Чуло се у јавности да процесуирамо само ситне дилере који „имају само за паштету“, али зарад тачног информисања јавности, морам да укажем да управо такви осумњичени плаћају одбрану познатих, скупих адвоката.

Случај Бањска изазвао је велику пажњу и домаће и међународне јавности, која врши притиске на државу тражећи да се утврди одговорност. Да ли ови притисци утичу на рад тужилаштва?

фото: Ненад Костић

– Притисак било јавности, било међународне заједнице не сме да утиче на ток било ког поступка, па ни на овај, који је у фази истраге. У овом тренутку у току су провере исказа осумњиченог Милана Радоичића. Такође, прикупљају се докази у сарадњи са МУП и Управом царина како би се утврдило порекло оружја и канали којима је стигло на Косово и Метохију.

Шта се дешава са случајем Миљана и Љубана Видовића, познатијих као браћа Хофман, који су узнемирили јавност насилничким понашањем сниманим и каченим на друштвене мреже?

– Акција њиховог хапшења спроведена је ургентно по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, у сарадњи са СБПОК, јер је јасан став државе – нулта толеранција на сваки облик насиља. Грађани треба да се осећају сигурно и безбедно. Случај је у надлежности основног јавног тужилаштва, које је наставило рад на предмету.

Поменули сте сузбијање корупције као један од приоритета Вишег јавног тужилаштва у Београду. Шта је урађено по том питању?

– У протеклих годину дана ухапшено је и процесуирано више од 150 осумњичених за коруптивна кривична дела са територије надлежности ПОСК ВЈТ у Београду, заплењена је велика количина новца, луксузних аутомобила, некретнина и различитих покретних ствари и драгоцености. Само у последњих неколико месеци покренути су поступци против 14 пореских инспектора и начелника Пореске управе, што се никада пре није десило. Воде се и поступци против носилаца јавних функција.

Скоро 10 месеци је прошло од покретања истраге против осумњичених за злоупотребе у ЕПС. Због чега још увек нема оптужнице?

– Истрага је покренута крајем фебруара против шест осумњичених, а потом, у мају, проширена је на још четири лица и налази се у завршној фази. Наиме, чека се окончање сложеног, комбинованог економско-финансијско-грађевинско-техничког вештачења, које је наложено још 9. јуна. Вештацима је недавно упућена и ургенција са упозорењем у вези са задатим роковима за достављање писаног налаза и мишљења, имајући у виду проток времена од дана одређивања вештачења. Међутим, пре десетак дана комисија вештака је затражила продужење рока за крај фебруара следеће године због сложености предмета и обимности документације. По пријему вештачења, које треба прецизно да утврди како штету, тако и имовинску корист коју су прибавили осумњичени, биће подигнута оптужница. Поред овог вештачења, у току истраге предузето је још тачно 100 доказних радњи, од којих је 88 доказних радњи испитивања сведока.

фото: Ненад Костић

О политичком деловању

Тужиоци да штите закон и углед, а не да буду инструмент

Поједине судије и тужиоци у изборној кампањи понашали су се као политичари, агитујући за такозвани Проглас. Како на то гледа струка?

– Недавне уставне реформе биле су намењене искључењу политике из правосуђа, без идеје да се, као сада, дешава управо обрнута ситуација, па носиоци правосудних функција иступају у јавности мимо стручних тема и улазе на терен политичког деловања. Подсетио бих да се недавно о таквом понашању посредно изјаснио и Етички одбор Високог савета тужилаца кроз упутство за поступање јавних тужилаца у складу са начелима професионалног и личног интегритета прописаних Етичким кодексом. Иако повод за доношење овог упутства није био Проглас, већ иницијативе које се тичу јавног иступања појединих тужилаца, Етички одбор је у упутству јасно навео да јавни тужиоци треба да се уздрже од политичких активности које нису у складу са начелом непристрасности, тј. од јавног изражавања политичких ставова и учествовања у јавним расправама политичког карактера, изузев када је реч о питањима која се тичу јавног тужилаштва, владавине права и људских права. Имајући став Етичког одбора у виду, сматрам да судије и јавни тужиоци као носиоци јавних функција треба да штите закон, као и углед правосуђа, а не да буду инструмент у рукама интересних и политичких група.