foto: N. Skenderija
Sistem funkcioniše, ali mislim da je potrebno još vremena da ovi pozitivni pomaci u punom kapacitetu zažive u praksi, kako bi i građani osetili dobre efekte pravosudne reforme.
Ovako je Nenad Stefanović, viši javni tužilac, odgovorio na pitanje „Novosti“ – Kako danas funkcioniše pravosuđe iz ugla glavnog javnog tužioca najvećeg tužilaštva u državi, Višeg javnog tužilaštva u Beogradu?
Svojevremeno ste kritikovali ukidanje instituta upućivanja tužilaca iz nižih u viša javna tužilaštva. Da li ste promenili stav?
– Naprotiv, upravo zbog potreba efikasnosti i dalje smatram da bi trebalo vratiti mogućnost upućivanja tužilaca iz osnovnih u viša javna tužilaštva, ali i naći mehanizme kako bi se ubrzao postupak izbora tužilaca. U ovom trenutku su aktuelni oglasi za ukupno 50 tužilaca u VJT u Beogradu, sistematizacija je proširena sa 65 na 103 javna tužioca u VJT u Beogradu, što je jasna poruka države da su poštovanje zakona, efikasno krivično gonjenje i vladavina prava prioritet u narednom periodu.
U čemu se ogleda samostalnost javnog tužioca?
– Ne pamtim da se nakon poslednje pravosudne reforme, kao i pre nje, ijedan javni tužilac ikada žalio da mu je pretpostavljeni rekao da ne poštuje zakon, da ne procesuira, ili optuži nekoga ko ne treba da bude optužen. Takođe, kao glavni javni tužilac tokom protekle dve godine ja nisam doživeo niti jedan vid pritiska, uticaja ili molbe za intervenciju od strane izvršne, sudske ili zakondavne vlasti. Pritisak javnosti, međutim, trpim svakodnevno, ali verujem da je to u demokratkom društvu i neizbežno i neophodno.
foto: N. Skenderija
Učestalo je pojavljivanje pojedinih sudija i tužilaca na tribinama tzv. Proglasa, koje nisu vezane za pitanja struke. Kakav je vaš stav povodom toga?
– O takvim aktivnostima sudija i tužilaca kojima se, prema mom mišljenju, izlazi izvan okvira struke i zadire na teren političkog delovanja posebno u toku izborne kampanje, posredno se izjasnio i Etički odbor Visokog saveta tužilaca kroz Uputstvo za postupanje javnih tužilaca u skladu sa načelima profesionalnog i ličnog integriteta propisanih Etičkim kodeksom. Iako povod za donošenje ovog Uputstva nije bio konkretno „Proglas“, već inicijative koje se tiču javnog istupanja pojedinih tužilaca, Etički odbor je u Uputstvu jasno naveo da javni tužioci treba da se uzdrže od političkih aktivnosti koje nisu u skladu sa načelom nepristrasnosti, odnosno od javnog izražavanja političkih stavova i učestvovanja u javnim raspravama političkog karaktera, izuzev kada se radi o pitanjima koja se tiču javnog tužilaštva, vladavine prava i ljudskih prava. Imajući stav Etičkog odbora u vidu, smatram da sudije i javni tužioci kao nosioci javnih funkcija, treba da štite zakon, kao i ugled pravosuđa, a ne da budu instrument u rukama interesnih i političkih grupa.
Od kada ste na funkciji glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu, pred vama su bili brojni izazovi i teški predmeti koji izazivaju veliku pažnju javnosti, koja vas ne štedi sa kritikama. Kako se nosite sa tim?
– Protiv mog postupanja ili nepostupanja ja nikada nisam čuo argumentovanu primedbu. Oni koji danas javno komentarišu krivične postupke, organizaciju i funkcionisanje javnog tužilaštva, ili, ne samo da nemaju nikakvo pravničko obrazovanje, ili uopšte ne raspolažu činjenicama koje opredeljuju neku javnotužilačku odluku. Razlozi za donošenje bilo koje javnotužilačke odluke, proizilaze iz prikupljenih dokaza u zakonom propisanom postupku. Sa druge strane, potrebe organizacije i funkcionisanja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu iziskuju odluke kojima neki pojedinci mogu da budu nezadovoljni. Međutim, kao što sam već rekao, javna kritika makar i laička, dobrodošla je, sve dok sama po sebi nije izvrtanje istine i plasiranje lažnih vesti.
U POSLEDNjIH godinu dana trpite ozbiljne napade pojedinih medija i nekoliko kolega iz VJT u Beogradu. Zašto ste baš vi targetirani?
– Nikada se nijedan tužilac nije našao u mojoj situaciji da ima nebrojeno negativnih tekstova u medijima protiv sebe. Ako to nije pritisak, ja ne znam šta jeste. I pored toga nastaviću da se borim za vladavinu prava i doslednu primenu zakona, bez obzira na pritiske koji preko dela medija zapravo dolaze od različitih interesnih grupa, koje ne bih imenovao.