Povodom netačnih navoda koje je predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) Katarina Golubović iznela na televiziji Insajder i koji su objavljeni na portalu insajder. net 21. jula 2026. godine, Više javno tužilaštvo u Beogradu zatražilo je od navedenog medija da u cilju tačnog informisanja javnosti u celosti objavi odgovor ovog tužilaštva, u skladu sa članom 94 Zakona o javnom informisanju i medijima.
U tekstu na portalu insajder.net pod naslovom „Golubović (JUKOM): Tužilaštvo i državna vlast su ostali dužni da objasne građanima šta se desilo 15. marta (VIDEO)“, Golubović je iznela neistinite tvrdnje da :
„… indikativno da je Više javno tužilaštvo, kada je krenulo u junu mesecu sa, kako kaže, proganjanjem lica koja su učestvovala u javnoj debati povodom 15. marta, nije zatražilo službenim putem ceo predmet od Prvog osnovnog javnog tužilaštva“.
Dalje se navodi: „Bilo je govora u medijima o tome da se to učinilo, međutim Prvo osnovno javno tužilaštvo je demantovalo da se to zaista i dogodilo. Dakle, mi ovde vidimo da ne postoji saradnja čak ni između različitih nivoa tužilaštava i to jeste zaista problematično sa stanovišta ocene da li se zaista radi na utvrđivanju istine”.
Tačno je da je Više javno tužilaštvo u Beogradu tražilo spise predmeta od Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i ti spisi se sada nalaze u VJT u Beogradu.
VJT u Beogradu će u dogledno vreme objaviti pisanu analizu o tome šta se dogodilo tačno 15. marta 2025. godine.
Ističemo da tužilaštvo nikoga „ne proganja“, kako to tvrdi Golubović, već vrši svoja ustavna i zakonska ovlašćenja krivičnog gonjenja lica za koja postoji određen stepen sumnje da su izvršila krivično delo.
Zbog toga ostaje nejasan narativ sagovornika Insajdera i njegov pokušaj odbrane osumnjičenog tako što plasira tezu o navodnoj javnoj debati u vezi „zvučnog topa“.
Dokazi koje je do sada prikupilo tužilaštvo ukazuju da postoje osnovi sumnje da je osumnjičeni A.R. izvršio krivično delo Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije iz člana 320. Krivičnog zakonika, kao i krivično delo Odavanje tajnih podataka iz člana 98. Zakona o tajnosti podataka.
Istovremeno ističemo da pojedini pravnici među kojima je i vaš sagovornik, bez ikakve ograde i odgovornosti javno komentarišu predmete, a da nisu upoznati ni sa spisima predmeta, niti sa dokazima.
VJT u Beogradu podržava pravo javnosti da zna i podseća da je u tom smislu najotvorenija pravosudna institucija u Republici Srbiji, ali istovremeno ukazuje da maliciozno pisanje o radu VJT u Beogradu i targetiranje određenih javnih tužilaca predstavlja kršenje standarda o objektivnom izveštavanju i ulazi u domen proganjanja.
Pri tome, primetno je da se već par godina unazad u javnosti kroz komentare različitih interesnih grupacija pokušava izvršiti pritisak u svakom medijskom predmetu u kojem postupa VJT u Beogradu poput predmeta „Ribnikar“ koji je okončan osuđujućom presudom, EPS-Bauwesen u kojem je podignuta optužnica zbog protivpravne imovinske koristi od 7,5 miliona evra, a tu su i predmeti protiv bivšeg sekretara za legalizaciju i predmet teškog ubistva u restoranu „27“ koji su takođe rezultirali podignutim optužnicama i drugi.
Zbog toga zabrinjava činjenica što i pored maksimalnih rezultata ovog tužilaštva pojedini mediji i nevladine organizacije i dalje direktno targetiraju tužioce VJT u Beogradu.
VJT u Beogradu će nastaiti da javnost obaveštava redovno o svojim aktivnostima u skladu sa zakonom i zavisno od faze postupka.
