Нетачне су инсинуације које се пласирају на ТВ Нова С, новинама Нова С и порталу Нова. рс да Више јавно тужилаштво у Београду закључује споразуме са окривијенима под принудом, односно уценом одређивањем притвора.
Такође је нетачно да су, како је то навео новинар гостујући на ТВ Нова у контексту одступања од новоуспостављене праксе Вишег суда у Београду да споразуме усваја на редовним рочиштима, да су студенти (ухапшени после протеста одржаног 28. јуна 2025. године у Београду) потписали споразуме о признању кривичног дела за насилничко понашање.
У питању нису студенти већ лица од 33 и 39 година, о чему је тужилаштво у више наврата известило јавност путем саопштења која су доступна на сајту ВЈТ у Београду.
При томе подсећамо да свако има право да се брани онако како сматра да је у његовом најбољем интересу.
То значи и да је окривљени слободан да у присуству свог браниоца одлучи да ли ће кривично дело признати и закључити споразум или неће.
О потврђивању спораузма одлучује Виши суд у Београду, а споразум је могуће закључити све до завршетка главног претреса.
Уколико суд потврди споразум, изриче окривљеном пресуду са казном која је договорена између поступајућег јавног тужиоца, окривљеног и његовог браниоца из реда адвоката, који је обавезан да учествује у свим фазама поступка – преговора, закључења и потврђивања споразума.
Напомињемо да осумњичени има могућност да одустане од споразума, све док суд не донесе одлуку о томе да ли ће споразум прихватити.
Законик о кривичном поступку не забрањује могућност да се споразум о признању кривичног дела закључује са задржаним лицем и да се доставља дежурном судији за претходни поступак који би о њему одмах одлучио.
То је иначе широко распрострањена пракса код основних судова и јавних тужилаштава, поготово када су у питању кривична дела за која се могу изрећи блаже казне.
Због тога истичемо да се Више јавно тужилаштво у Београду увек држи слова закона, без обзира да ли се то некоме у јавности допада или не.
Закључење споразума о признању кривичног дела регулисано је Закоником о кривичном поступку члановима од 313 до 319.
Члан 317. посебно прописује услове да би споразум био прихваћен од стране суда:
Суд ће пресудом прихватити споразум о признању кривичног дела и огласити окривљеног кривим ако утврди:
1) да је окривљени свесно и добровољно признао кривично дело, односно кривична дела која су предмет оптужбе;
2) да је окривљени свестан свих последица закљученог споразума, а посебно да се одриче права на суђење и да прихвата ограничење права на улагање жалбе (члан 319. став 3.) против одлуке суда донесене на основу споразума;
3) да постоје и други докази који нису у супротности са признањем окривљеног да је учинио кривично дело;
4) да је казна или друга кривична санкција, односно друга мера у погледу које су јавни тужилац и окривљени закључили споразум предложена у складу са кривичним или другим законом.
Поред елемената из члана 428. ст. 2, 3. и 5. овог законика, пресуда из става 1. овог члана садржи и разлоге којима се суд руководио приликом прихватања споразума.
Дакле ВЈТ у Београду поново апелује на медије да не шире дезинформације и лажне вести.
Служба за сарадњу са медијима
Вишег јавног тужилаштва у Београду
