Блокаде јавног саобраћаја су супротне Уставу и законима Републике Србије, због чега су надлежни органи, пре свега припадници Министарства унутрашних послова, овлашћени да реагују на овакво противуставно и противзаконито понашање појединих грађана.

У циљу правилног информисања јавности, као и отклањања евентуалних нејасноћа у вези са надлежностима јавног тужилаштва и полиције поводом поступања у вези са блокадама саобраћаја које су почеле од 29. јуна 2025. године, а на којима се дешавају бројни инциденти и чији учесници изазивају конфликтне ситуације, те врше како прекршаје тако и кривична дела, Више јавно тужилаштво у Беогараду указује на следеће законске одредбе:

Према Закону о полицији у полицијске послове ( чл. 30 Закона о полицији ) спадају следеће активности чији је циљ безбедносна заштита живота, права и слобода грађана, заштита имовине и подршка владавини права и то између осталог: одржавање јавног реда и мира, превенција криминала и одржавање безбедности у заједници, откривање и расветљавање прекршаја и кривичних дела и хапшење учинилаца.

Ове радње припадници полиције предузимају потпуно самостално, односно није им потребна претходна консултација са судијама прекршајног суда или јавним тужилаштвом.

Члан 47 Закона о полицији предвиђа и Посебне мере и радње, док члан 51 који се односи на посебне мере за обезбеђивање јавног реда и мира предвиђа овлашћења Министра унутрашњих послова.

У том смислу Министар има овлашћења да привремено органичи или забрани кретање на одређеним објектима, подручјима или јавним местима, да привремено забрани настањивање на одређеном подручју или напуштање одређеног подручја или да спроведе привремену заштиту грађана кроз њихово напуштање одређеног подручја. Ове мере су орочене, али могу трајати све док за њима постоји потреба.

Према лицу или лицима која ремете јавни ред и мир могу се применити следећа полицијска овлашћења : од упозорења и наређења ( чл. 73 ), затим утврђивања његовог идентитета ( чл. 75 ст. 2. ) уколико, сходно закону, од тог лица прети опасност која захтева полицијско поступање.

Полиција може да привремено ограничи слободу кретања и задржавања на одређеном простору и удаљи лица са тог простора – док траје узрок за такво стање (чл. 89 ) преко употребе разних средстава принуде према групи лица ( чл. 106 ) од физичке силе, распршивача са надражујућим дејством, електромагнетних средстава, службених палица, средстава за везивање, службених паса и коња, специјалних возила, употребе млазева воде и хемијских средстава итд.

Ова овлашћења, по налогу начелника управе, може да примени полицијски службеник према групи лица која се противправно окупила или се противправно понаша, или својим понашањем може да изазове насиље или ремећење јавног реда и мира.

О томе такође полицијска управа одлучује самостално, без консултације са јавним тужилаштвом или прекршајним судом.

При томе важи правило да се примењује најблаже средство принуде којим се може остварити циљ.

Јавно тужилаштво у смислу члана 43 и 285 Законика о кривичном поступку руководи предистражним поступком, тј. уколико постоје основи сумње да је одређено лице извршило кривично дело за које се гони по службеној дужности, може наложити полицији да предузме одреређене радње ради откривања учинилаца кривичног дела у циљу кривичног гоњења.