Главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић поднео је Управном суду тужбу са захтевом за поништај одлуке Колегијума Врховног јавног тужилаштва којом је одбијен као неоснован његов приговор изјављен против решења о супституцији који је 9. фебруара 2026. године донела Врховни јавни тужилац Загорка Доловац у предмету по кривичног пријави министра правде против председника Високог савета тужилаштва (ВСТ) због кривичног дела Несавесан рад у служби.
Поништај одлуке Колегијума се тражи због незаконитости, јер у акту није правилно примењен закон и други пропис, као и јер у поступку доношења акта није поступљено по правилима поступка, с обзиром да је Колегијум одлуку донео пре него што су донете одлуке по захтевима за изузеће Врховног јавног тужиоца, као и осталих чланова Колегијума Врховног јавног тужилаштва.
Подсећамо да је главни јавни тужилац ВЈТ у Београду 11. фебруара поднео приговор против решења Врховног јавног тужиоца од 9. фебруара којим се овлашћује Јавно тужилаштво за организовани криминал за даље поступање (супституција) у предмету по кривичној пријави министра правде против председника ВСТ због кривичног дела Несавестан рад у служби, истовремено уз поношење захтева за изузећа, као и уз обраћање Поверенику за самосталност јавног тужилаштва са захтевом за заштиту од непримереног утицаја Врховног јавног тужиоца.
У тужби Управном суду се указује да је одлучивање о захтеву за изузуеће нормирано чланом 37. Закона о јавном тужилаштву у којем је наведено да одлуку о изузећу јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва доноси Врховни јавни тужилац, док одлуку о изузећу Врховног јавног тужиоца доноси ВСТ.
У конкретном случају је било потребно да најпре ВСТ одлучи о изузећу Врховног јавног тужиоца, па да након тога Врховни јавни тужилац одлучи о изузећу јавних тужилаца Врховног јавног тужилаштва, који чине Колегијум тог тужилаштва.
“Незаконитим поступањем супротно члану 37. Закона о јавном тужилаштву, пре доношења одлуке о изузећу, Колегијум Врховног јавног тужилаштва је одлучио о приговору главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду те је 12. фебруара 2026. године донета оспорена одлука“, наводи се, поред осталог, у тужби.
Иако сматра да је ово довољан разлог за поништавање, главни јавни тужилац је указао и да би било опасно оставити на правној снази оспорену одлуку која изражава став да у ВЈТ у Београду нема непристрасних јавних тужилаца довољно квалитетних да испитају основаност кривичне пријаве поднете против председника ВСТ.
Главни јавни тужилац ВЈТ у Београду је предложио Управном суду да уважи тужбу и да у целини поништи одлуку Колегијума Врховног јавног тужилаштва.
Истовремено је у складу са Законом о управним споровима ставио захтев да суд донесе решење којим ће одложити извршење решења Врховног јавног тужиоца од 9. фебруара 2026. године до доношења одлуке по тужби, јер би у супротном настала ненадокнадива штета, будући да би у овом случају ненадлежно Јавно тужилаштво за организовани криминал предузимало све потребне радње и евентуално донело одлуку по наведеној кривичној пријави, што би нарушило углед јавнотужилачке организације у целини и посебно ЈТОК и ВЈТ у Београду.
О подношењу тужбе Управном суду и о свим наведеним разлозима за исту обавештени су и сви чланови ВСТ, којима су такође достављени списи предмета формираног по пријави министра правде против председника ВСТ, уз захтев за изузеће Врховног јавног тужиоца, а који захтев претходно није достављен ВСТ, иако је Врховни јавни тужилац био у обавези да то учини.
Више јавно тужилаштво у Београду је у допису члановима ВСТ предложило хитно заказивање седнице на којој ће тај орган, који гарантује самосталност јавног тужилаштва, донети одлуку о захтеву за изузеће Врховног јавног тужиоца.
Такође је предложено да са те седнице из расправе и одлучивања буду изузети Врховни јавни тужилац и председник ВСТ, као лице које је директно заинтересовано за исход поступка.
ВЈТ у Београду је члановима ВСТ доставило списе наведеног предмета како би након увида за потребе одлучивања на седници, утврдио које тужилаштво је стварно надлежно за поступање.
