САОПШТЕЊЕ

Више јавно тужилаштво у Београду најоштрије негодује због нетачних и неаргументованих података које су на седници Виског савета тужилаштва 6. марта 2026. године изнели чланови Савета Предраг Ћетковић и Тања Вукићевић, уз тврдње да нису потребна упућивања из других јавних тужилаштава у ВЈТ у Београду.

Вукићевић, иначе јавни тужилац ВЈТ У Београду, на седници Високог савета тужилаштва, као известилац, није располагала тачним подацима о броју оперативних јавних тужилаца у ВЈТ у Београду.

лстакнути правник Ћетковић је изјавио да у ВЈТ у Београду има преко 80 јавних тужилаца и да даља упућивања нису потребна, што није тачно, јер у овом моменту у ВЈТ у Београду ради 70 јавних тужилаца, распоређених у 6 одељења, који имају у раду више од 22.000 предмета.

Ћетковић је, као истакнути правник биран од стране Народне скупштине Републике Србије као контролни механизам самовољи Врховног јавног тужиоца, а не да беспоговорно следи Врховног јавног тужиоца Загорку Доловац и њено кадрирање, тако да се управо на његовом примеру види да писци уставних амандмана нису у свему добро проценили контролне механизме.

Неодговорним иступима Ћетковића и Вукићевићеве, као одлазећег члана Савета из реда јавних тужилаца, настављена је пракса актуелног сазива Савета да игнорише кадровске потребе ВЈТ у Београду.

Истичемо да су 2023. године одлуком Високог савета тужилаштва систематизована 103 места за јавне тужиоце у ВЈТ у Београду од којих 25 није попуњено избором.

Од 78 јавних тужилаца ВЈТ у Београду петоро је упућено у друга јавна тужилаштва, двоје је постављено за вршиоце функција, а један је на вишемесечном боловању.

При томе долазимо у ситуацију да се упорно не расписују конкурси за упражњена места док јавни тужиоци напуштају ово тужилаштво услед избора у Апелационо јавно тужилаштво у Београду, упућивања у друга јавна тужилаштва, одласка у пензију или других разлога.

Најодговоријим за овакву ситуацију сматрамо одлазећег председника Савета Бранка Стаменковића, Врховног јавног тужиоца Загорку Доловац – члана Савета по положају, као и одлазећег члана Савета Тању Вукићевић.

Наиме, Вукићевић током трајања мандата у ВСТ није показала ни најмање интересовање за кадровске и друге проблеме са којима се сусреће у раду њено матично тужилаштво, нити је за то време долазила у то тужилаштво или контактирала главног јавног тужиоца.

Њена улога није да у Високом савету тужилаштва даје кворум и беспоговорно испуњава агенде председника Савета и Врховног јавног тужиоца, већ да, поред осталог, заступа колеге – јавне тужиоце који су је изабрали за члана Савета на мандат од пет година.

Због тога не можемо да не приметимо околност да Тања Вукићевић није подржала упућивање јавног тужиоца Јелене Коцић у ВЈТ У Београду.

Јавни тужилац Јелена Коцић представља врхунски кадар, с обзиром да је у периоду од 2022-2023. године из Основног јавног тужилаштва у Нишу била упућена у ВЈТ у Београду, где је поступала у предметима Посебног одељења за сузбијање корупције и показала изузетно стручно знање из ове области и интегритет у неким од најтежих предмета из дате материје.

Коцић је у матично тужилаштво враћена 2023. године услед ступања на снагу закона који су пратили уставне амандмане.

Очекујемо да ће нови сазив Високог савета тужилаштва, који треба да почне са радом 6. априла ове године, имати више слуха и разумевања за кадровске потребе ВЈТ у Београду, које је највеће јавно тужилаштво у Србији, са највећим бројем предмета у раду у материји општег криминала, малолетничког криминала, као и сложених и комплексних предмета у области борбе против корупције и високотехнолошког криминала.

Актуелан број предмета у којима јавни тужиоци поступају:

Одељење за општи криминал