Због великог интересовања јавности, али и низа нетачних информација које су се у протеклом периоду појављивале на друштвеним мрежама и појединим медијима, Више јавно тужилаштво у Београду објављује кључне делове налаза и мишљења Комисије лекара вештака из комбинованог судско-медицинског и балистичког вештачења Института за судску медицину “Милован Миловановић“ у предмету поводом кривичног дела Тешко убиство које је извршено 12. маја 2026. године на штету А.Н. у ресторану „27“ и повезаних кривичних дела.
Комбиновано вештачење је наређено како би се утврдила узрочно-последична веза између радњи предузетих од стране осумњичених и смртне последице наступиле код оштећеног А.Н.
Закључак и мишљење Комисије вештака и то специјалиста судске медицине, специјалисте судске патологије и балистичара-трасолога је да је смрт А.Н. насилна и да је наступила услед губитка велике количине крви из разорених крвних судова, грудних и трбушних органа и меких ткива дуж канала бројних устрелина (прострелина и застрелина) врата, трупа и горњих удова, нанесених пројектилима испаљених из ручног ватреног оружја.
А.Н. је задобио 14 устрелина (шест застрелина, осам прострелина) и једну окрзотину, а све констатоване повреде на телу А.Н, у време наношења, представљале су у збирном дејству јединствену тешку телесну повреду опасну по живот, односно смртоносну повреду.
Све наведене устрелине извесно су настале у релативно кратком временском интервалу, једна за другом, те се са сигурношћу не може утврдити редослед њиховог настанка.
Повреде су могле настати док су жртва и извршилац били у неком од наспрамних положаја – лицем у лице, вероватно седећем или каквом сличном, док је жртва након задобијања првих повреда (на предњој страни трупа) повијала тело / клонула / падала трупом унапред и могуће удесно, чиме је устима цеви изложила предео левог рамена, а особа која пуца није битно мењала свој положај у простору.
Велика груписаност погодака у пределу левог рамена директно указује да су спорни хици испаљени у тело оштећеног када се он већ налазио у непомичном положају, занемоћалог тела услед претходног повређивања.
Уколико је међу њима постојала висинска разлика (извршилац у стојећем / седећем положају / устајању) онда би ова могућност била још извеснија.
Чињеница да је за седам испаљених пројектила неспорно утврђено да потичу од метака испаљених из истог оружја, директно указује да је у предметном догађају скоро сасвим сигурно коришћено само једно оружје.
У овом тренутку, не постоји ниједан материјални доказ који би указао да је критичном приликом коришћено још неко оружје.
Ниједна од стрелних рана на телу оштећеног нема особености стрелних рана из прислона или апсолутне близине.
Груписаност погодака на телу оштећеног, као и димензије самог простора на лицу места свакако указују да је даљина пуцања у овом случају била релативно мала, не већа од неколико метара.
На основу карактеристика задобијених устрелина, може се закључити да су нанесене са највише 14, а најмање 10 пројектила испаљених из ручног ватреног оружја.
