Саопштење у вези са текстом под насловом “Леш у Сопоту: Беливуков тужилац крије предмет од адвоката”, ауторке Јоване Алексић, који је објављен дана 27.6.2021. године, на порталу Нова С

У вези са текстом под насловом “Леш у Сопоту: Беливуков тужилац крије предмет од адвоката”, ауторке Јоване Алексић, који је објављен дана 27.6.2021. године, на порталу Нова С, достављамо следеће саопштење.

Наводи текста који се односе на рад Вишег јавног тужилштва у Београду у су у потпуности паушални и нетачни и резултирају погрешним информисањем јавности и породице преминулог Александра Халабрина. Предмет који је формиран у вези са смрћу Александра Халабрина још увек се налази у фази прикупљања потребних обавештења. Пуномоћнику Маре Халабрин, адв. Владимиру Тодорићу је познато је у којој се фази налази поступак, а претпоставка је да исти зна и разуме да се ради о фази поступка у којој се предузимају радње у циљу откривања учиниоца кривичног дела. Такође, ауторка текста се обратила тужилаштву и одговорено јој је да су у току радње у циљу откривања учиниоца кривичног дела. Полазећи од тога да су новинари који се баве одређеним темама и поред недостатка формалног правног образовања, ипак учинили напор да усвоје одређена знања из области о којима обавештавају јавност, то је потпуно нејасно како ауторка текста долази до закључка да се десила нека несвакидашња ситуација која је описана на начин да тужилаштво не жели да саслуша мајке оштећених Александра Халабрина и Горана Михајловића о сазнањима које имају о својим синовима, нити могу да виде предмете који се налазе у тужилаштву. Читањем објављеног текста стиче се утисак да ауторки текста очигледно није јасно да у фази прикупљања потребних обавештења када су току у радње у циљу откривања учиниоца кривичног дела, није могуће предузети истражну радњу саслушања оштећених. Такође, делује да не разуме сврху и природу фазе поступка у којој се прикупљају докази који би пружили основ за покретање истраге, те да тужилаштво детаље о прибављеним доказима на којима ће се темељити истрага не сме да износи у јавност. Остаје да верујемо да коментар ауторке о штуром одговору тужилаштва ипак произилази из недовољног познавања материје, те да због тога своје закључке темељи на полуинформацијама.

Осим тога, посебно истичемо да Мари Халабрин ни у једном моменту није ускраћено ни једно право у складу са законом, те да је иста дала изјаву у полицији, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, у којој је изнела чињенице у вези са смрћу свог сина, а има могућност да своју изјаву допуни у било ком моменту. Такође, како у предмету још увек није покренута истрага, Мари Халабрин није омогућено право на увид у списе предмета, а имајући у виду да иста још увек није саслушана у својству сведока, о чему је и писмено обавештен њен пуномоћник. Због тога још више изненађују наводи пуномоћника о томе да му није достављено решење на које може да уложи жалбу, када је законодавац јасно одредио када се може вршити увид у списе предмета и законом није предвидео могућност коју би прижељкивао пуномоћник.

Такође, сматрамо да је ауторка текста грубо прекршила етички стандард професионалног поступања новинара, износећи нетачне информације о раду заменика јавног тужиоца Александра Исаиловића. Све што је изнето о његовом раду је у потпуности нетачно, с обзиром да је Мара Халабрин дала своју изјаву надлежним органима управо по налогу тужилаштва, а да је спорна преписка од стране Беливука и извесног “Вучка” прочитана на главном претресу управо на инсистирање заменика јавног тужиоца Исаиловића. Иако ауторка текста изражава своју зачуђеност за догађаје који се нису догодили изразима као што је “невероватно”, једино што је невероватно у погледу те преписке јесте чињеница да иста тај податак није проверила увидом у записник са главног претреса, што би свакако била обавеза новинара са кредибилитетом. Осим тога, и најпажљивији читалац би закључио из текста да заменик јавног тужиоца Исаиловића поступа и предмету у вези са смрћу Горана Михајловића, што је потпуно нетачна информација и податак који је ауторка била у могућности лако да провери. Ипак, ако приликом читања текста применимо градацију, свакако је најневероватнија тврдња ауторке да заменик јавног тужиоца Исаиловић сасвим сигурно зна одговор на питање на које остали читаоци (?) вероватно никада неће добити одговор, а то је шта се догодило у случају ликвидације Властимира Милошевића. И најкритичнији читалац се не може отети утиску да текст сугерише да је заменик јавног тужиоца Исаиловић контаминирао Беливукове биолошке трагове?! Износећи очигледно неистините и непроверене информације у намери да наруши професионални углед заменика јавног тужиоца Исаиловића, ауторка је “заборавила” да обавести јавност да је Исаиловић стручно и професионално спровео целукупну истрагу у том предмету, да је поднео оптужницу коју је све време активно заступао пред судом, те да је након завршеног главног претреса од стране суда донета ослобађајућа пресуда?! Такође, изостало је објашњење да тужилштво располаже доказима које искључиво доставља полиција, а квалификовање достављених доказа врши судски вештак који је експерт за одређену област. Да објаснимо ауторкиним речником, (не)вероватно је да је ауторка у толикој мери прекршила принципе објективног новинарства, игноришући право јавности да сазна истину. Сматрамо да су овакве објаве, у најблажој форми речено, нетачне, недопустиве, непрофесионалне и неетичке и такво поступање би требало да на неки начин буде санкционисано.

Сматрамо да се објављивањем овако нестручних и тенденциозних текстова, првенствено злоупотребљава незнање чланова породица преминулих који нису свесни моћи медија и ствара се погрешна слика о њиховим правима и могућностима за учешће у поступку. Такође, у јавности се ствара погрешна слика о поступању Вишег јавног тужилаштва у Београду, која је утемељена на нетачним и непотпуним информацијама у вези са поступањем у значајним предметима из надлежности овог тужилаштва, чиме се нарушава професионални углед и институције и јавног тужиоца и поступајућих заменика. Иако чинимо континуиране напоре да унапредимо сарадњу са медијима и да обавестимо јавност о нашем поступању у предметима за које постоји интересовање јавности, све време поштујући закон и штитећи интересе учесника у поступку, сматрамо да су позитивни резултати могући искључиво уз поштовање стандарда професионалног и етичког поступања свих актера који баве медијским извештавањем.