Република Србија
ВИШЕ ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У БЕОГРАДУ
Више јавно тужилаштво у Београду закључило је споразум о признању кривичног дела са окривљеним Николом Бајићем према којем је он, након скоро 27 година од извршења, у потпуности признао да је у групи извршио кривично дело Разбојништво 22. августа 1997. године на штету сада покојног Н.С, тако што је заједно са окривљенима Гораном Ристићем, Сашом Ђајићем и Миланом Радукићем, као и покојнима Душаном Спасојевићем, Миланом Луковићем и Зораном Вукојевићем званим Вук, као и још неколико НН лица, претњама и употребом силе према оштећеном Н.С. из стана његових родитеља одузео већу количину новца и драгоцености.
Окривљени Бајић је признао да је извршио наведено кривично дело у време, на месту и на начин како је то наведено у диспозитиву оптужнице Вишег јавног тужилаштва у Београду од 9. јула 2018. године, како у погледу чињеничних навода, тако и у погледу правне квалификације кривичног дела, за казну затвора од четири године и обавезао се на плаћање судских трошкова у износу који одмери суд.
У погледу имовинскоправног захтева оштећени је упућен да своје право оствари у парничном поступку.
Споразум ће бити предат Вишем суду у Београду на одлуку о потврђивању.
Према признању Бајића, окривљени Радукић и Ђајић, као и покојни Вукојевић, који су у то време били запослени као полицијски службеници ПС Земун, на углу Немањине и Сарајевске улице, службеним полицијским возилом су пресрели путничко возило марке „Ауди 80“, којим је управљао оштећени Н.С.
Један од ове тројице окривљених легитимисао се службеном полицијском легитимацијом и претресао путничко возило оштећеног, након чега су му сва тројица лисицама везали руке, а двојица од њих га угурали у путничко возило марке „Голф 2“, беле боје, на задње седиште, којим је управљао окривљени Горан Ристић и тим возилом одвезли оштећеног са лица места.
Након краће вожње зауставили су возило из ког су ова двојица окривљених изашла, а у возило је ушао Спасојевић и селотејп траком оштећеном залепио уста и очи.
Спасојевић и Ристић су овим возилом одвезли оштећеног до Новог Београда и паркирали га у гаражу зграде на у Блоку 64, у близини ресторана „Козара“, у којој су у возилу остали Ристић на месту возача, а на задњем седишту оштећени Н.С, док је Спасојевић изашао из возила и на 12. спрату те зграде, ушао у стан који су користили  Бајић, Ристић, Спасојевић , Луковић и друга лица, па је позвао Бајића да крене за њим у гаражу, што је он и учинио.
Након што су ушли у гаражу, Спасојевић је ушао у возило и сео поред оштећеног Н.С, физички насрнуо на њега, дрмајући му главу напред – назад, истезајући му врат, ударајући га пиштољем по глави и претећи му да ће остати жив уколико буде сарађивао.
Рекао му је да они знају да његови родитељи у стану имају око 500.000 немачких марака те је захтевао од оштећеног да каже где се налази новац у стану његових родитеља речима: „Где је сеф, где је сеф, где је новац?“, па како би оштећеног више застрашио, пиштољ „Берету“ је дао Бајићу, рекавши му: „Држи овај пиштољ“, што је додатно уплашило оштећеног, који је тада рекао да се новац налази у стану испод паркета.
Спасојевић је то телефоном јавио Луковићу који се већ налазио у стану родитеља Н.С. у Пожаревачкој улици где је заједно са неколико НН лица вршио преметачину тражећи новац.
Спасојевић је потом напустио гаражу и отишао у наведени стан, у ком је НН лице, које је било у стану, подесним предметом, највероватније брусилицом, исекло део паркета у ком се налазио сеф, из ког су одузели новац у износу од 50.000 немачких марака, 20,000 динара и драгоцености – златан накит у количини од око 4,50 килограма.
У међувремену у поменутој гаражи Бајић и Ристић су у возилу чували оштећеног целе ноћи све док Спасојевић није јавио Бајићу да могу да напусте гаражу заједно са оштећеним, што су они и учинили, па су истим возилом одвезли Н.С. до једног усамљеног места на Новом Београду, према реци Сави, у близини ресторана „Маринада“ и након што су му у возилу скинули лисице са руку, изгурали су га из возила и напустили лице места.