КАО вишем јавном тужиоцу у Београду, фокус ће ми наредних шест година бити на ефикасном сузбијању корупције, одузимању незаконите имовине проистекле из кривичног дела, отварању тужилаштва према грађанима и медијима, као и рад новоформираног Посебног одељења за професионални надзор.

Више јавно тужилаштво у Београду (ВЈТ) највеће је у Републици Србији како по територијалној надлежности, тако и по броју тужилаца, тужилачког особља, броју предмета, а имајући у виду и надлежност Посебног одељења за сузбијање корупције (Београд, Ваљево, Мионица, Панчево, Смедерево) и Одељења за високотехнолошки криминал, чија је надлежност на целој територији Републике Србије.

Овако у разговору за „Новости“ Ненад Стефановић, виши јавни тужилац у Београду, описује зацртане циљеве и планове, са чијом реализацијом је почео одмах по избору на ову функцију, 1. јануара ове године.

– Први корак било је довођење шест нових тужилаца за сузбијање корупције, који су одлуком републичког јавног тужиоца упућени на рад у ВЈТ у Београду, чиме су појачани капацитети тужилаштва зарад повећања ефикасности и процесуирања великог броја сумњивих коруптивних делатности, које грађани свакодневно пријављују надлежним органима. Повећањем од 30 одсто тужилачког капацитета у антикоруптивном одељењу ојачаће се и свеукупна борба против корупције – наглашава наш саговорник.

* Шта ће бити ваш главни циљ у наредном периоду?

– У циљу ефикасног процесуирања коруптивних кривичних дела, фокус ће бити на раду Посебног одељења за борбу против корупције Вишег јавног тужилаштва. Начин откривања извршилаца ових кривичних дела, обезбеђивање доказа и доказивање, специфично је због постојања великог броја тзв. посебних доказа, као што су токови новца, финансијски интерес… У данашње време, комуникација мобилним телефоном особа које учествују у коруптивним активностима је ретка, тако да се из садржине такве комуникације тешко могу обезбедити докази. На пример, у пракси се дешава да код јавних набавки документација буде уредна због претходно извршених „незаконитих договора“. Управо због тежине откривања и процесуирања оних који врше корупцију, тужилаштво мора да буде проактивно, да иницира примену посебних доказних радњи, а такође је потребно чешће формирање ударних група, што до сада није била пракса. У наредном периоду Посебно одељење за борбу против корупције ВЈТ у Београду имаће руководећу улогу, а ударне групе приликом свог деловања имаће сталну координацију са републичким јавним тужиоцем.

* На чему ћете посебно инсистирати у раду?

– На већој проактивности ВЈТ. Највећи број кривичних пријава подноси полиција, затим оштећени, а потом и други државни органи. Најмањи је удео у формирању предмета које је непосредно покренуло јавно тужилаштво и као јавни тужилац посветићу посебну пажњу проактивности у откривању и процесуирању коруптивних кривичних дела. Такође, позивам грађане да у што већем броју пријављују сваку коруптивну активност, односно сазнање о коруптивним кривичним делима. Фокус у раду биће откривање и процесуирање прања новца стеченог вршењем кривичних дела.

* Да ли се то односи и на одузимање имовине проистекле из кривичног дела?

– Као виши јавни тужилац интензивираћу примену института одузимања имовине проистекле из кривичног дела, чији је циљ одузимање економске моћи. Тај институт представља једно од најснажнијих средстава у борби против оних који врше кривична дела. Стараћу се за доследну примену закона, односно да се паралелно са кривичним истрагама покрећу и финансијске истраге ради максималне ефикасности оба поступка и спречавања прикривања нелегално стечене имовине. Такође, на састанку са јавним тужиоцима основних јавних тужилаштава у Београду и заменицима јавног тужиоца у ВЈТ, захтевао сам стриктну примену закона, односно да се приликом подношења кривичне пријаве достављају и информације о стању имовине окривљеног код оних кривичних дела у односу на које се може одузимати имовина стечена криминалним активностима.

* Хоће ли се за време вашег мандата тужилаштво више отворити према јавности?

– Сматрам да би ВЈТ у Београду, као тужилаштво у коме се слива највећи број медијских предмета у Србији, требало да се отвори за медије у вези са информацијама које могу да буду саопштене јавности. Зато је потребно да тужилаштво правовремено реагује и саопштава информације у складу са Закоником о кривичном поступку, имајући у виду да је истрага тајна и да могу да се саопштавају само процесне информације. Нажалост, до сада смо имали пасиван став ВЈТ, па је лаичка јавност често закључивала да тужилаштво „крије“ информације, чак и оне које би у складу са законом могле да буду саопштене. Оно што је приметно јесте да, у недостатку званичних, тачних и проверених информација, медији често посежу за прикупљањем информација од адвоката који, наравно, говоре у прилог својих клијената који их плаћају, затим „саговорника“ из истраге (ко год то заиста био), неретко измишљајући и инсинуирајући не само радње извршења кривичног дела већ и сам кривични поступак, валидност доказа… То може у предметима да ствара и медијски притисак, али и да угрожава саму истрагу.

* Можете ли да наведете неки пример угрожавања истраге због таквог понашања медија?

– Конкретан пример јесте управо суђење у вези с убиством Јелене Марјановић и, у последње време, оцена доказа са главног претреса и изношење одбране у појединим медијима. У тим медијима може се чути претежно само једна страна – одбране. Оно што морам да нагласим јесте да је ВЈТ у Београду подигло оптужницу која је потврђена. Уз поштовање претпоставке невиности оптуженог, морам да нагласим да по ЗКП оптужница може да буде потврђена само ако је доказано да постоје чињенице и околности које оправдавају сумњу да је оптужени извршио кривично дело, односно ако је доказана оправдана сумња. Дакле, не индиције, него конкретни докази. Током главног претреса се предложени докази тужилаштва и одбране изводе и оцењују, а да ли је оно што тврди тужилаштво у оптужници доказано и да ли је то „ван разумне сумње“, то ће суд на крају главног претреса утврдити.

* На који начин ћете побољшати сарадњу са медијима?

– У наредном периоду ВЈТ у Београду ће не само остварити бољу сарадњу и комуникацију са медијима већ и промовисати своје активности у складу са законом и утицаће на повећање поверења јавности у наш рад. Такође, неопходно је и да се јавни тужилац лично обраћа јавности, званично на периодичним конференцијама за медије, на којима би могао да представи резултате рада, као и да одговори на сва питања новинара у мери у којој му то дозвољава закон.

* По ступању на функцију, одмах сте увели и једну значајну новину, Одељење за професионални надзор?

– У оквиру ВЈТ 25. јануара формирано је Посебно одељење за професионални надзор, постављен је руководилац и одређена су два заменика јавног тужиоца за поступање. Смисао таквог одељења биће да се уједначава квалитет поступања заменика јавног тужиоца у конкретним предметима, као и основних јавних тужилаца са месне надлежности ВЈТ, односно уједначавања тужилачке праксе и праћења казнене политике судова како би тужилаштва правичније примењивала институте као што су споразум о признању кривичног дела, опортунитет и томе слично. У претходном периоду, нажалост, било је, по мом мишљењу, закључивања споразума са неадекватним кривичним санкцијама, као што је био пример споразума са Беливуком, на основу ког му је била изречена кривична санкција у трајању од једне године кућног затвора без електронског надзора, а у вези с инцидентом испред Партизановог стадиона. Иако се ради о санкцији која јесте у складу са законом, питање целишодности и правичности да се овакав предлог санкције од основног јавног тужиоца нађе у споразуму са окривљеним није било адекватно ни тежини извршеног кривичног дела, као ни претходном животу окривљеног.

* Чиме ће се све бавити ово посебно одељење?

– Фокус овог одељења на првом месту јесте надзор поступања основних тужилаца у предметима са елементима насиља, као и у вези са кривичним делима грађење без грађевинске дозволе и пореска утаја. У првих месец дана рада уочене су одређене аномалије код примене института опортунитета од стране нижих тужилаштава, односно неуједначености у раду код примене института одлагања кривичног гоњења, а највише у погледу наложених обавеза и разлика у тумачењу обавезних упутстава која су издала виша тужилаштва, односно Републичко јавно тужилаштво. Уочена су одступања у примени овог института, која се могу превазићи давањем прецизних смерница у раду. Уочено је више ситуација у којима се поставља питање опште оправданости примене опортунитета, али исто тако и одлични примери његове примене. Одељење се спрема да у тромесечној анализи, коју ће објавити јавно, укаже на све околности које би биле од значаја за уједначавање праксе, а све на основу званичних статистичких података.

* Које вештине мора да има један јавни тужилац?

– Јавни тужилац пре свега мора да има лични интегритет, правничку вештину, изражени осећај одговорности и способности да мотивише и организује своје колеге. Тек са тим квалитетима могуће је да се ухвати укоштац за изазовима, одговорношћу и опасностима које са собом носи ова позиција у друштву, те да око себе окупи озбиљан тим који дели вредности друштва и спремност да дају допринос владавини права.

* За које предмете може да се очекује подизање оптужнице и да ли је истина да сте једини тужилац који није имао ослобађајућу пресуду?

– Све што могу рећи јесте то да сам концентрисан да ВЈТ у Београду ојачам, модернизујем и олакшам свакодневно функционисање и поступање носилаца јавнотужилачке функције, што сматрам да ће подићи ефикасност и квалитет рада свеукупно, резултирајући квалитетним доказним материјалом и оптужницима. Везивање било ког поступајућег тужиоца за неки предмет није добро и успех у кривичном гоњењу не зависи само од једног човека, већ је плод рада државних органа, МУП, БИА и других колега тужилаца. Такође, хтео бих да напоменем да сам против личних промоција тужилаца у конкретним предметима, што је могло да се примети у последњем периоду у предмету паљења куће новинара. Сматрам да би сваки носилац јавнотужилачке функције у конкретном предмету дао свој пун допринос ефикасном процесуирању свих оних који су извршили кривично дело.

ОБАВЕЗА ДА СЕ ЧУВА УГЛЕД

* ПОСТОЈЕ ли притисци на тужилаштво, као што се то често представља у јавности?

– Сматрам да притисака на поступање у конкретним предметима нема, у обиму у ком се то представља у јавности, напротив, тужилаштво поступа у складу са законом, а сви индивидуални случајеви у којима постоји било каква сумња морају да буду пријављени руководиоцима тужилаштава како би се на њих адекватно реаговало. С друге стране, дужност и обавеза је да сваки поступајући тужилац штити не само свој лични интегритет већ и углед јавног тужилаштва.

КОНТАКТ ТАЧКЕ

* УНАПРЕДИЛИ сте и сарадњу са полицијом у случајевима напада на адвокате, новинаре, судије, тужиоце…

– Као виши јавни тужилац одредио сам заменике јавног тужиоца као „контакт тачке“, ради брзе и ефикасне размене података у случајевима напада на адвокате, новинаре, полицијске службенике, судије и тужиоце. Њихов задатак је да координирају рад дежурног тужиоца и полиције у циљу бржег и ефикаснијег поступања против нападача. „Контакт тачка“ полицији доступна је 24 часа дневно сваког дана у месецу.

СА ВУЛИНОМ УНАПРЕЂЕНА САРАДЊА

* КАКО оцењујете сарадњу тужилаштава са МУП и БИА?

– Од доласка Александра Вулина за министра унутрашњих послова, сарадња између тужилаштава са територијалне надлежности Вишег јавног тужилаштва у Београду, дакле ОЈТ и ВЈТ, на завидном је нивоу, за разлику од неких ранијих периода. То се огледа у бржем протоку информација и размени података који су потребни за што ефикасније поступање у појединим предметима. Посебно је повећана ефикасност процесуирања особа које врше неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога, корупцију, али и друга тешка кривична дела. Такође, ВЈТ у Београду има и изванредну сарадњу са БИА.