KAO višem javnom tužiocu u Beogradu, fokus će mi narednih šest godina biti na efikasnom suzbijanju korupcije, oduzimanju nezakonite imovine proistekle iz krivičnog dela, otvaranju tužilaštva prema građanima i medijima, kao i rad novoformiranog Posebnog odeljenja za profesionalni nadzor.

Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) najveće je u Republici Srbiji kako po teritorijalnoj nadležnosti, tako i po broju tužilaca, tužilačkog osoblja, broju predmeta, a imajući u vidu i nadležnost Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije (Beograd, Valjevo, Mionica, Pančevo, Smederevo) i Odeljenja za visokotehnološki kriminal, čija je nadležnost na celoj teritoriji Republike Srbije.

Ovako u razgovoru za „Novosti“ Nenad Stefanović, viši javni tužilac u Beogradu, opisuje zacrtane ciljeve i planove, sa čijom realizacijom je počeo odmah po izboru na ovu funkciju, 1. januara ove godine.

– Prvi korak bilo je dovođenje šest novih tužilaca za suzbijanje korupcije, koji su odlukom republičkog javnog tužioca upućeni na rad u VJT u Beogradu, čime su pojačani kapaciteti tužilaštva zarad povećanja efikasnosti i procesuiranja velikog broja sumnjivih koruptivnih delatnosti, koje građani svakodnevno prijavljuju nadležnim organima. Povećanjem od 30 odsto tužilačkog kapaciteta u antikoruptivnom odeljenju ojačaće se i sveukupna borba protiv korupcije – naglašava naš sagovornik.

* Šta će biti vaš glavni cilj u narednom periodu?

– U cilju efikasnog procesuiranja koruptivnih krivičnih dela, fokus će biti na radu Posebnog odeljenja za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva. Način otkrivanja izvršilaca ovih krivičnih dela, obezbeđivanje dokaza i dokazivanje, specifično je zbog postojanja velikog broja tzv. posebnih dokaza, kao što su tokovi novca, finansijski interes… U današnje vreme, komunikacija mobilnim telefonom osoba koje učestvuju u koruptivnim aktivnostima je retka, tako da se iz sadržine takve komunikacije teško mogu obezbediti dokazi. Na primer, u praksi se dešava da kod javnih nabavki dokumentacija bude uredna zbog prethodno izvršenih „nezakonitih dogovora“. Upravo zbog težine otkrivanja i procesuiranja onih koji vrše korupciju, tužilaštvo mora da bude proaktivno, da inicira primenu posebnih dokaznih radnji, a takođe je potrebno češće formiranje udarnih grupa, što do sada nije bila praksa. U narednom periodu Posebno odeljenje za borbu protiv korupcije VJT u Beogradu imaće rukovodeću ulogu, a udarne grupe prilikom svog delovanja imaće stalnu koordinaciju sa republičkim javnim tužiocem.

* Na čemu ćete posebno insistirati u radu?

– Na većoj proaktivnosti VJT. Najveći broj krivičnih prijava podnosi policija, zatim oštećeni, a potom i drugi državni organi. Najmanji je udeo u formiranju predmeta koje je neposredno pokrenulo javno tužilaštvo i kao javni tužilac posvetiću posebnu pažnju proaktivnosti u otkrivanju i procesuiranju koruptivnih krivičnih dela. Takođe, pozivam građane da u što većem broju prijavljuju svaku koruptivnu aktivnost, odnosno saznanje o koruptivnim krivičnim delima. Fokus u radu biće otkrivanje i procesuiranje pranja novca stečenog vršenjem krivičnih dela.

* Da li se to odnosi i na oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela?

– Kao viši javni tužilac intenziviraću primenu instituta oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, čiji je cilj oduzimanje ekonomske moći. Taj institut predstavlja jedno od najsnažnijih sredstava u borbi protiv onih koji vrše krivična dela. Staraću se za doslednu primenu zakona, odnosno da se paralelno sa krivičnim istragama pokreću i finansijske istrage radi maksimalne efikasnosti oba postupka i sprečavanja prikrivanja nelegalno stečene imovine. Takođe, na sastanku sa javnim tužiocima osnovnih javnih tužilaštava u Beogradu i zamenicima javnog tužioca u VJT, zahtevao sam striktnu primenu zakona, odnosno da se prilikom podnošenja krivične prijave dostavljaju i informacije o stanju imovine okrivljenog kod onih krivičnih dela u odnosu na koje se može oduzimati imovina stečena kriminalnim aktivnostima.

* Hoće li se za vreme vašeg mandata tužilaštvo više otvoriti prema javnosti?

– Smatram da bi VJT u Beogradu, kao tužilaštvo u kome se sliva najveći broj medijskih predmeta u Srbiji, trebalo da se otvori za medije u vezi sa informacijama koje mogu da budu saopštene javnosti. Zato je potrebno da tužilaštvo pravovremeno reaguje i saopštava informacije u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, imajući u vidu da je istraga tajna i da mogu da se saopštavaju samo procesne informacije. Nažalost, do sada smo imali pasivan stav VJT, pa je laička javnost često zaključivala da tužilaštvo „krije“ informacije, čak i one koje bi u skladu sa zakonom mogle da budu saopštene. Ono što je primetno jeste da, u nedostatku zvaničnih, tačnih i proverenih informacija, mediji često posežu za prikupljanjem informacija od advokata koji, naravno, govore u prilog svojih klijenata koji ih plaćaju, zatim „sagovornika“ iz istrage (ko god to zaista bio), neretko izmišljajući i insinuirajući ne samo radnje izvršenja krivičnog dela već i sam krivični postupak, validnost dokaza… To može u predmetima da stvara i medijski pritisak, ali i da ugrožava samu istragu.

* Možete li da navedete neki primer ugrožavanja istrage zbog takvog ponašanja medija?

– Konkretan primer jeste upravo suđenje u vezi s ubistvom Jelene Marjanović i, u poslednje vreme, ocena dokaza sa glavnog pretresa i iznošenje odbrane u pojedinim medijima. U tim medijima može se čuti pretežno samo jedna strana – odbrane. Ono što moram da naglasim jeste da je VJT u Beogradu podiglo optužnicu koja je potvrđena. Uz poštovanje pretpostavke nevinosti optuženog, moram da naglasim da po ZKP optužnica može da bude potvrđena samo ako je dokazano da postoje činjenice i okolnosti koje opravdavaju sumnju da je optuženi izvršio krivično delo, odnosno ako je dokazana opravdana sumnja. Dakle, ne indicije, nego konkretni dokazi. Tokom glavnog pretresa se predloženi dokazi tužilaštva i odbrane izvode i ocenjuju, a da li je ono što tvrdi tužilaštvo u optužnici dokazano i da li je to „van razumne sumnje“, to će sud na kraju glavnog pretresa utvrditi.

* Na koji način ćete poboljšati saradnju sa medijima?

– U narednom periodu VJT u Beogradu će ne samo ostvariti bolju saradnju i komunikaciju sa medijima već i promovisati svoje aktivnosti u skladu sa zakonom i uticaće na povećanje poverenja javnosti u naš rad. Takođe, neophodno je i da se javni tužilac lično obraća javnosti, zvanično na periodičnim konferencijama za medije, na kojima bi mogao da predstavi rezultate rada, kao i da odgovori na sva pitanja novinara u meri u kojoj mu to dozvoljava zakon.

* Po stupanju na funkciju, odmah ste uveli i jednu značajnu novinu, Odeljenje za profesionalni nadzor?

– U okviru VJT 25. januara formirano je Posebno odeljenje za profesionalni nadzor, postavljen je rukovodilac i određena su dva zamenika javnog tužioca za postupanje. Smisao takvog odeljenja biće da se ujednačava kvalitet postupanja zamenika javnog tužioca u konkretnim predmetima, kao i osnovnih javnih tužilaca sa mesne nadležnosti VJT, odnosno ujednačavanja tužilačke prakse i praćenja kaznene politike sudova kako bi tužilaštva pravičnije primenjivala institute kao što su sporazum o priznanju krivičnog dela, oportunitet i tome slično. U prethodnom periodu, nažalost, bilo je, po mom mišljenju, zaključivanja sporazuma sa neadekvatnim krivičnim sankcijama, kao što je bio primer sporazuma sa Belivukom, na osnovu kog mu je bila izrečena krivična sankcija u trajanju od jedne godine kućnog zatvora bez elektronskog nadzora, a u vezi s incidentom ispred Partizanovog stadiona. Iako se radi o sankciji koja jeste u skladu sa zakonom, pitanje celišodnosti i pravičnosti da se ovakav predlog sankcije od osnovnog javnog tužioca nađe u sporazumu sa okrivljenim nije bilo adekvatno ni težini izvršenog krivičnog dela, kao ni prethodnom životu okrivljenog.

* Čime će se sve baviti ovo posebno odeljenje?

– Fokus ovog odeljenja na prvom mestu jeste nadzor postupanja osnovnih tužilaca u predmetima sa elementima nasilja, kao i u vezi sa krivičnim delima građenje bez građevinske dozvole i poreska utaja. U prvih mesec dana rada uočene su određene anomalije kod primene instituta oportuniteta od strane nižih tužilaštava, odnosno neujednačenosti u radu kod primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja, a najviše u pogledu naloženih obaveza i razlika u tumačenju obaveznih uputstava koja su izdala viša tužilaštva, odnosno Republičko javno tužilaštvo. Uočena su odstupanja u primeni ovog instituta, koja se mogu prevazići davanjem preciznih smernica u radu. Uočeno je više situacija u kojima se postavlja pitanje opšte opravdanosti primene oportuniteta, ali isto tako i odlični primeri njegove primene. Odeljenje se sprema da u tromesečnoj analizi, koju će objaviti javno, ukaže na sve okolnosti koje bi bile od značaja za ujednačavanje prakse, a sve na osnovu zvaničnih statističkih podataka.

* Koje veštine mora da ima jedan javni tužilac?

– Javni tužilac pre svega mora da ima lični integritet, pravničku veštinu, izraženi osećaj odgovornosti i sposobnosti da motiviše i organizuje svoje kolege. Tek sa tim kvalitetima moguće je da se uhvati ukoštac za izazovima, odgovornošću i opasnostima koje sa sobom nosi ova pozicija u društvu, te da oko sebe okupi ozbiljan tim koji deli vrednosti društva i spremnost da daju doprinos vladavini prava.

* Za koje predmete može da se očekuje podizanje optužnice i da li je istina da ste jedini tužilac koji nije imao oslobađajuću presudu?

– Sve što mogu reći jeste to da sam koncentrisan da VJT u Beogradu ojačam, modernizujem i olakšam svakodnevno funkcionisanje i postupanje nosilaca javnotužilačke funkcije, što smatram da će podići efikasnost i kvalitet rada sveukupno, rezultirajući kvalitetnim dokaznim materijalom i optužnicima. Vezivanje bilo kog postupajućeg tužioca za neki predmet nije dobro i uspeh u krivičnom gonjenju ne zavisi samo od jednog čoveka, već je plod rada državnih organa, MUP, BIA i drugih kolega tužilaca. Takođe, hteo bih da napomenem da sam protiv ličnih promocija tužilaca u konkretnim predmetima, što je moglo da se primeti u poslednjem periodu u predmetu paljenja kuće novinara. Smatram da bi svaki nosilac javnotužilačke funkcije u konkretnom predmetu dao svoj pun doprinos efikasnom procesuiranju svih onih koji su izvršili krivično delo.

OBAVEZA DA SE ČUVA UGLED

* POSTOJE li pritisci na tužilaštvo, kao što se to često predstavlja u javnosti?

– Smatram da pritisaka na postupanje u konkretnim predmetima nema, u obimu u kom se to predstavlja u javnosti, naprotiv, tužilaštvo postupa u skladu sa zakonom, a svi individualni slučajevi u kojima postoji bilo kakva sumnja moraju da budu prijavljeni rukovodiocima tužilaštava kako bi se na njih adekvatno reagovalo. S druge strane, dužnost i obaveza je da svaki postupajući tužilac štiti ne samo svoj lični integritet već i ugled javnog tužilaštva.

KONTAKT TAČKE

* UNAPREDILI ste i saradnju sa policijom u slučajevima napada na advokate, novinare, sudije, tužioce…

– Kao viši javni tužilac odredio sam zamenike javnog tužioca kao „kontakt tačke“, radi brze i efikasne razmene podataka u slučajevima napada na advokate, novinare, policijske službenike, sudije i tužioce. Njihov zadatak je da koordiniraju rad dežurnog tužioca i policije u cilju bržeg i efikasnijeg postupanja protiv napadača. „Kontakt tačka“ policiji dostupna je 24 časa dnevno svakog dana u mesecu.

SA VULINOM UNAPREĐENA SARADNjA

* KAKO ocenjujete saradnju tužilaštava sa MUP i BIA?

– Od dolaska Aleksandra Vulina za ministra unutrašnjih poslova, saradnja između tužilaštava sa teritorijalne nadležnosti Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, dakle OJT i VJT, na zavidnom je nivou, za razliku od nekih ranijih perioda. To se ogleda u bržem protoku informacija i razmeni podataka koji su potrebni za što efikasnije postupanje u pojedinim predmetima. Posebno je povećana efikasnost procesuiranja osoba koje vrše neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga, korupciju, ali i druga teška krivična dela. Takođe, VJT u Beogradu ima i izvanrednu saradnju sa BIA.