„Финансијске истраге су кључне у БОРБИ ПРОТИВ КРИМИНАЛА И КОРУПЦИЈЕ“: Виши јавни тужилац Ненад Стефановић о раду највећег тужилаштва, „саговорницима“ из истраге, притисцима…

„Постараћу се да се паралелно са кривичним истрагама покрећу и финансијске ради максималне ефикасности оба поступка, као и спречавање прикривања нелегално стечене имовине.“

Овако у првом интервјуу за медије од ступања на функцију вишег јавног тужиоца у Београду каже тужилац Ненад Стефановић. Он се за „Блиц“ осврнуо на рад највећег тужилаштва у Србији на чијем је челу, али и циљеве које има како би се унапредиле истраге против окривљених за најтеже злочине на територији престонице.

На место вишег јавног тужиоца у Београду ступили сте 1. јануара. Који су ваши циљеви када је у питању ово тужилаштво?

– У циљу ефикасног процесуирања коруптивних кривичних дела мој фокус ће бити на раду Посебног одељења за борбу против корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду. Начин откривања извршилаца ових кривичних дела, обезбеђивање доказа и доказивање је специфично због постојања великог броја тзв. посебних доказа, као што су токови новца, финансијски интерес итд. У данашње време комуникација путем мобилних телефона лица која учествују у коруптивним активностима је ретка, тако да се из садржине такве комуникације тешко могу обезбедити докази, нпр. у пракси се дешава да код јавних набавки документација буде уредна због претходно извршених „незаконитих договора“. Управо због тежине откривања и процесуирања оних који врше корупцију тужилаштво мора да буде проактивно, да иницира примену посебних доказних радњи, а такође је потребно чешће формирање ударних група, што до сада није била пракса, тако да ће у наредном периоду Посебно одељење за борбу против корупције ВЈТ у Београду имати руководећу улогу, а такође те ударне групе приликом свог деловања имаће сталну координацију са Републичким јавним тужиоцем. Инсистираћу на већој проактивности ВЈТ, највећи број кривичних пријава подноси полиција, затим оштећени, а потом и други државни органи. Најмањи је удео у формирању предмета које је непосредно покренуло јавно тужилаштво и као јавни тужилац посветићу посебну пажњу проактивности у откривању и процесуирању коруптивних кривичних дела.

Ретке су финансијске истраге које се покрећу код окривљених којима се суди за дистрибуцију наркотика, али и коруптивних кривичних дела…

– Као виши јавни тужилац интензивираћу примену института одузимања имовине проистекле из кривичног дела, чији је циљ одузимање економске моћи онима који врше кривична дела и тај институт представља један од најснажнијих средстава у борби против оних који врше кривична дела. Као јавни тужилац стараћу се за доследну примену закона, односно да се паралелно са кривичним истрагама покрећу и финансијске истраге ради максималне ефикасности оба поступка и спречавање прикривања нелегално стечене имовине, а такође захтеваћу да се приликом подношења кривичне пријаве достављају и информације о стању имовине окривљеног код оних кривичних дела у односу на које се може одузимати имовина стечена вршењем криминалних активности.

Тужилаштва у Србији често се помињу у контексту да нису отворена ка јавности и истраге воде тајно. Какав је ваш став о томе и хоће ли Више јавно тужилаштво у вашем мандату истраге водити транспарентније?

– Сматрам да би Више јавно тужилаштво у Београду као тужилаштво у коме се слива највећи број медијских предмета у Србији, требало да се отвори за медије, у вези са информацијама које могу да буду саопштене јавности, те је потребно да тужилаштво правовремено реагује и саопштава информације у складу са Закоником о кривичном поступку, имајући у виду да је истрага тајна и да могу да се саопштавају само процесне информације. Нажалост, до сада смо имали пасиван став ВЈТ, па је лаичка јавност често закључивала да тужилаштво „крије“ информације, чак и оне које би у складу са законом могле да буду саопштене.

Оно што је приметно јесте да у недостатку званичних, тачних и проверених информација медији често посежу за прикупљањем информација од адвоката који наравно говоре у прилог својих клијената који их плаћају, затим „саговорнике“ из истраге (ко год то заиста био), неретко измишљајући и инсинуирајући не само радње извршења кривичног дела, већ и сам кривични поступак, валидност доказа итд, што може у предметима да ствара и медијски притисак, али и да угрожава саму истрагу.

Конкретан пример јесте управо суђење у вези са убиством Јелене Марјановић и у последње време оцена доказа са главног претреса и изношење одбране у појединим медијима. У тим медијима може се чути претежно само једна страна одбране. Оно што ја морам да нагласим јесте да је Више јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу која је потврђена. Уз поштовање претпоставке невиности оптуженог морам да нагласим да по ЗКП оптужница може да буде потврђена само ако је доказано да постоје чињенице и околности које оправдавају сумњу да је оптужени извршио кривично дело, односно ако је доказана оправдана сумња. Дакле, не индиције, него конкретни докази. Током главног претреса се предложени докази тужилаштва и одбране изводе и оцењују, а да ли је оно што тврди тужилаштво у оптужници доказано и да ли је то „ван разумне сумње“, то ће суд на крају главног претреса утврдити.

У наредном периоду ВЈТ у Београду ће не само остварити бољу сарадњу и комуникацију са медијима, већ и промовисати своје активности у складу са законом и утицаће на повећање поверења јавности у наш рад. Такође сматрам да је неопходно и да се јавни тужилац лично обраћа јавности, званично на периодичним конференцијама за медије.

Неретко се на рачун Вишег јавног тужилаштва могу чути критике када су у питању споразуми о признању кривице са окривљенима, јер су санкције које се тада изричу мале. Како то коментаришете?

– У оквиру ВЈТ биће формирано Одељење за професионални надзор. Смисао таквог одељења би био да се уједначава квалитет поступања заменика јавног тужиоца у конкретним предметима, као и основних јавних тужилаца са месне надлежности ВЈТ, односно уједначавања тужилачке праксе и праћења казнене политике судова, како би тужилаштва правичније примењивала институте као што су споразум о признању кривичног дела, опортунитет и томе слично. У претходном периоду, нажалост, било је по мом мишљењу закључивања споразума са неадекватним кривичним санкцијама, као што је био пример споразума са Беливуком, на основу кога му је била изречена кривична санкција у трајању од једне године кућног затвора без електронског надзора, а у вези инцидента испред Партизановог стадиона. Иако се ради о санкцији која јесте у складу са законом, питање целисходности и правичности да се овакав предлог санкције од стране основног јавног тужиоца нађе у споразуму са окривљеним, није била адекватна ни тежини извршеног кривичног дела, као ни претходном животу окривљеног.

Јавности сте познати као председник Удружења судија и тужилаца Србије. Да ли ћете своју нову позицију искористити за унапређивање слике тужилаца у јавности?

– За сада остајем на месту председника струковног удружења, пре свега да бих кроз рад на функцији вишег јавног тужиоца промовисао рад свих колега и запослених у правосуђу. Кроз активности удружења залагаћу се за унапређење положаја запослених у правосуђу, као и до сада, сматрам да је и те како потребно проширити систематизације судија и тужилаштва, а поготову број судијских и тужилачких помоћника.

По доласку на функцију сачекао вас је случај нестанка младића из Сплита. Која је улога тужилаштва у овој потрази?

– У овој фази, док се још увек трага за несталим хрватским држављанином, главни носилац свих активности је МУП, са којим смо у непрестаној комуникацији у циљу његовог проналаска и откривања и обезбеђивања доказа који ће разјаснити све околности његовог нестанка.

Каква је сарадња тужилаштва и полиције?

– Од доласка за министра унутрашњих послова Александра Вулина сарадња између тужилаштава са територијалне надлежности Вишег јавног тужилаштва у Београду, дакле ОЈТ и ВЈТ у Београду, на завидном је нивоу, за разлику од неких ранијих периода, а то се огледа у бржем протоку информација и размени података који су потребни за што ефикасније поступање у појединим предметима, а поготово је повећана ефикасност процесуирања лица која врше неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога, корупцију, али и других тешких кривичних дела из надлежности Вишег јавног тужилаштва.

Постоје ли притисци на тужиоце и који?

– Сматрам да притисака на поступање у конкретним предметима нема у обиму у ком се то преставља у јавности, напротив, тужилаштво поступа у складу са законом, а сви индивидуални случајеви у којима постоји било каква сумња морају да буду пријављени руководиоцима тужилаштава како би се на њих адекватно реаговало. Са друге стране сматрам да је дужност и обавеза да сваки поступајући тужилац штити не само свој лични интегритет, већ и углед јавног тужилаштва у целини.