Tužilac Stefanović: Formirano Posebno odeljenje, loš primer sudske prakse u slučaju Belivuk

Javni tužilac pre svega mora da ima lični integritet, pravničku veštinu, izraženi osećaj odgovornosti i sposobnosti da motiviše i organizuje svoje kolege, kaže Stefanović

Viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović u intervjuu za Telegraf.rs govori o svojim ciljevima, o Posebnom odeljenju koje je formirao pre nekoliko dana, ali i otkriva koja je tajna uspešnog tužioca u Srbiji.

Formirali ste Posebno odeljenje za profesionalni nadzor. O čemu je tačno reč?

U okviru VJT je 25. januara formirano Posebno odeljenje za profesionalni nadzor. Postavljen je rukovodilac i određena su dva zamenika javnog tužioca za postupanje. Smisao takvog odeljenja biće da se ujednačava kvalitet postupanja zamenika javnog tužioca u konkretnim predmetima, kao i osnovnih javnih tužilaca sa mesne nadležnosti VJT, odnosno ujednačavanja tužilačke prakse i praćenja kaznene politike sudova, kako bi tužilaštva pravičnije primenjivala institute kao što su sporazum o priznanju krivičnog dela, oportunitet i tome slično. U prethodnom periodu, nažalost, bilo je po mom mišljenju zaključivanja sporazuma sa neadekvatnim krivičnim sankcijama, kao što je bio primer sporazuma sa Belivukom, na osnovu koga mu je bila izrečena krivična sankcija u trajanju od jedne godine kućnog zatvora bez elektronskog nadzora, a u vezi incidenta ispred Partizanovog stadiona. Iako se radi o sankciji koja jeste u skladu sa zakonom, pitanje celishodnosti i pravičnosti da se ovakav predlog sankcije od strane osnovnog javnog tužioca nađe u sporazumu sa okrivljenim, nije bila adekvatna ni težini izvršenog krivičnog dela, kao ni prethodnom životu okrivljenog.

Od 1. januara 2022. godine stupili ste na mesto višeg javnog tužioca u Beogradu, na kom ćete biti narednih 6 godina. Kakvi su vam organizacioni planovi I kakve ćete promene napraviti?

Kao višem javnom tužiocu u Beogradu fokus će mi biti na efikasnom suzbijanju korupcije, oduzimanju nezakonite imovine proistekle iz krivičnog dela, otvaranju tužilaštva prema građanima i medijima, kao i formiranje Posebnog odeljenja za profesionalni nadzor.

Borba protiv korupcije 

U cilju efikasnog procesuiranja koruptivnih krivičnih dela moj fokus će biti na radu Posebnog odeljenja za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Način otkrivanja izvršilaca ovih krivičnih dela, obezbeđivanje dokaza i dokazivanje, je specifično zbog postojanja velikog broja tzv. posebnih dokaza, kao što su tokovi novca, finansijski interes itd. U današnje vreme komunikacija putem mobilnih telefona lica koja učestvuju u koruptivnim aktivnostima je retka, tako da se iz sadržine takve komunikacije teško mogu obezbediti dokazi, npr. u praksi se dešava da kod javnih nabavki dokumentacija bude uredna zbog prethodno izvršenih “nezakonitih dogovora”.

Oduzimanje imovine

Kao viši javni tužilac inteziviraću primenu instituta oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, čiji je cilj oduzimanje ekonomske moći onima koji vrše krivična dela i taj institut predstavlja jedan od najsnažnijih sredstava u borbi protiv onih koji vrše krivična dela. Kao javni tužilac staraću se za doslednu primenu zakona, odnosno da se paralelno sa krivičnim istragama pokreću i finansijske istrage radi maksimalne efikasnosti oba postupka i sprečavanje prikrivanja nelegalno stečene imovine, a takođe na već održanom sastanku, sredinom januara, sa javnim tužiocima osnovnih javnih tužilaštava u Beogradu i zamenicima javnog tužioca u VJT-u, zahtevao sam striktnu primenu zakona, odnosno da se prilikom podnošenja krivične prijave dostavljaju i informacije o stanju imovine okrivljenog kod onih krivičnih dela u odnosu na koje se može oduzimati imovina stečena vršenjem kriminalnih aktivnosti.

Saradnja sa medijima

Smatram da bi Više javno tužilaštvo u Beogradu kao tužilaštvo u kome se sliva najveći broj medijskih predmeta u Srbiji, trebalo da se otvori za medije, u vezi informacija koje mogu da budu saopštene javnosti, te je potrebno da tužilaštvo pravovremeno reaguje i saopštava informacije u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, imajući u vidu da je istraga tajna i da mogu da se saopštavaju samo procesne informacije. Nažalost, do sada smo imali pasivan stav VJT, pa je laička javnost često zaključivala da tužilaštvo “krije” informacije, čak i one koje bi u skladu sa zakonom mogle da budu saopštene.

Konkretan primer jeste upravo suđenje u vezi ubistva Jelene Marjanović i u poslednje vreme ocena dokaza sa glavnog pretresa i iznošenje odbrane u pojedinim medijima. U tim medijima može se čuti pretežno samo jedna strana odbrane. Ono što ja moram da naglasim jeste da je Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo optužnicu koja je potvrđena. Uz poštovanje pretpostavke nevinosti optuženog moram da naglasim da po ZKP optužnica može da bude potvrđena samo ako je dokazano da postoje činjenice i okolnosti koje opravdavaju sumnju da je optuženi izvršio krivično delo, odnosno ako je dokazana opravdana sumnja. Dakle, ne indicije, nego konkretni dokazi. Tokom glavnog pretresa se predloženi dokazi tužilaštva i odbrane izvode i ocenjuju, a da li je ono što tvrdi tužilaštvo u optužnici dokazano i da li je to “van razumne sumnje”, to će sud na kraju glavnog pretresa utvrditi.

U narednom periodu VJT u Beogradu će ne samo ostvariti bolju saradnju i komunikaciju sa medijima, već i promovisati svoje aktivnosti u skladu sa zakonom i uticaće na povećanje poverenja javnosti u naš rad. Takođe smatram da je neophodno i da se javni tužilac lično obraća javnosti, zvanično na periodičnim konferencijama za medije, na kojima bi mogao da predstavi rezultate rada, kao i da odgovori na sva pitanja novinara u meri u kojoj mu to dozvoljava zakon.

Kako ocenjujete rezultat referenduma?

Referendum je pokazao da su građani svakako zainteresovani za pravosuđe i da su itekako svesni njegovog značaja za svakodnevni život i napredak zemlje u celini. Rezultati referenduma smatram da pre svega govore o tome da promene u ovoj oblasti moraju biti itekako bliske građanima, da se mora uložiti dodatni napor da se funkcionisanje pravosuđa građanima približi i pojednostavi, te pošalje jasna poruka da efikasno i odgovorno pravosuđe predstavlja branu negativnim društvenim pojavama. Sadržaj seta pravosudnih zakona koji će morati da budu usvojeni u narednom periodu, nadam se da će u potpunosti urediti oblast nezavisnosti sudija i samostalnost tužilaca. Smatram da je ustavnim amadmanima propuštena šansa da se Ustavom reguliše opoziv članova pravosudnih saveta, sudija i tužilaca, od strane njihovih kolega koji su ih birali, a koja rešenja bi u potpunosti pobila narativ da su izmene pokušaj pravosudne elite da se dodatno udalji od građana bez ikakve kontrole, što i pretežno nije bilo tačno, iako su pojedine nevladine organizacije pokušavale u svojim javnim nastupima da građane dovedu u zabludu. Kada se govori o samostalnom tužiocu, hteo bih da napomenem da su takođe određene kolege pokušavale zbog nekih svojih ličnih ambicija da zbune građane sa tezom da tužilac mora da bude nezavistan, što ne postoji u uporednopravni sistemima u kojima je tužilac samostalan, stranka je u postupku, a sud je nezavistan i samim tim na sudu je da donese odluku u određenoj pravnoj stvari. Naposletku, pozdravljam odlučnost državnih organa, a posebno Ministarstva pravde, da pored svih opstrukcija uspešno i zakonito sprovede referendum i pošalju poruku građanima da su ove ustavne izmene u njihovom interesu.

Koje veštine mora da ima jedan javni tužilac?

Javni tužilac pre svega mora da ima lični integritet, pravničku veštinu, izraženi osećaj odgovornosti i sposobnosti da motiviše i organizuje svoje kolege. Tek sa tim kvalitetima je moguće da se uhvati u koštac za izazovima, odgovornošću i opasnostima koje sa sobom nosi ova pozicija u društvu, te da oko sebe okupi ozbiljan tim koji deli vrednosti društva i spremnost da daju doprinos vladavini prava.

Da li postoje pritisci na tužilaštvo?

Smatram da pritisaka na postupanje u konkretnim predmetima nema u obimu u kom se to predstavlja u javnosti, naprotiv, tužilaštvo postupa u skladu sa zakonom, a svi individualni slučajevi u kojima postoji bilo kakva sumnja moraju da budu prijavljeni rukovodiocima tužilaštava kako bi se na njih adekvatno reagovalo. Sa druge strane smatram da je dužnost i obaveza da svaki postupajući tužilac štiti ne samo svoj lični integritet, već i ugled javnog tužilaštva u celini.