Виши јавни тужилац у Београду Ненад Стефановић у интервјуу за Телеграф.рс говори о својим циљевима, о Посебном одељењу које је формирао пре неколико дана, али и открива која је тајна успешног тужиоца у Србији.
Формирали сте Посебно одељење за професионални надзор. О чему је тачно реч?
У оквиру ВЈТ је 25. јануара формирано Посебно одељење за професионални надзор. Постављен је руководилац и одређена су два заменика јавног тужиоца за поступање. Смисао таквог одељења биће да се уједначава квалитет поступања заменика јавног тужиоца у конкретним предметима, као и основних јавних тужилаца са месне надлежности ВЈТ, односно уједначавања тужилачке праксе и праћења казнене политике судова, како би тужилаштва правичније примењивала институте као што су споразум о признању кривичног дела, опортунитет и томе слично. У претходном периоду, нажалост, било је по мом мишљењу закључивања споразума са неадекватним кривичним санкцијама, као што је био пример споразума са Беливуком, на основу кога му је била изречена кривична санкција у трајању од једне године кућног затвора без електронског надзора, а у вези инцидента испред Партизановог стадиона. Иако се ради о санкцији која јесте у складу са законом, питање целисходности и правичности да се овакав предлог санкције од стране основног јавног тужиоца нађе у споразуму са окривљеним, није била адекватна ни тежини извршеног кривичног дела, као ни претходном животу окривљеног.
Од 1. јануара 2022. године ступили сте на место вишег јавног тужиоца у Београду, на ком ћете бити наредних 6 година. Какви су вам организациони планови И какве ћете промене направити?
Као вишем јавном тужиоцу у Београду фокус ће ми бити на ефикасном сузбијању корупције, одузимању незаконите имовине проистекле из кривичног дела, отварању тужилаштва према грађанима и медијима, као и формирање Посебног одељења за професионални надзор.
Борба против корупције
У циљу ефикасног процесуирања коруптивних кривичних дела мој фокус ће бити на раду Посебног одељења за борбу против корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду. Начин откривања извршилаца ових кривичних дела, обезбеђивање доказа и доказивање, је специфично због постојања великог броја тзв. посебних доказа, као што су токови новца, финансијски интерес итд. У данашње време комуникација путем мобилних телефона лица која учествују у коруптивним активностима је ретка, тако да се из садржине такве комуникације тешко могу обезбедити докази, нпр. у пракси се дешава да код јавних набавки документација буде уредна због претходно извршених “незаконитих договора”.
Одузимање имовине
Као виши јавни тужилац интезивираћу примену института одузимања имовине проистекле из кривичног дела, чији је циљ одузимање економске моћи онима који врше кривична дела и тај институт представља један од најснажнијих средстава у борби против оних који врше кривична дела. Као јавни тужилац стараћу се за доследну примену закона, односно да се паралелно са кривичним истрагама покрећу и финансијске истраге ради максималне ефикасности оба поступка и спречавање прикривања нелегално стечене имовине, а такође на већ одржаном састанку, средином јануара, са јавним тужиоцима основних јавних тужилаштава у Београду и заменицима јавног тужиоца у ВЈТ-у, захтевао сам стриктну примену закона, односно да се приликом подношења кривичне пријаве достављају и информације о стању имовине окривљеног код оних кривичних дела у односу на које се може одузимати имовина стечена вршењем криминалних активности.
Сарадња са медијима
Сматрам да би Више јавно тужилаштво у Београду као тужилаштво у коме се слива највећи број медијских предмета у Србији, требало да се отвори за медије, у вези информација које могу да буду саопштене јавности, те је потребно да тужилаштво правовремено реагује и саопштава информације у складу са Закоником о кривичном поступку, имајући у виду да је истрага тајна и да могу да се саопштавају само процесне информације. Нажалост, до сада смо имали пасиван став ВЈТ, па је лаичка јавност често закључивала да тужилаштво “крије” информације, чак и оне које би у складу са законом могле да буду саопштене.
Конкретан пример јесте управо суђење у вези убиства Јелене Марјановић и у последње време оцена доказа са главног претреса и изношење одбране у појединим медијима. У тим медијима може се чути претежно само једна страна одбране. Оно што ја морам да нагласим јесте да је Више јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу која је потврђена. Уз поштовање претпоставке невиности оптуженог морам да нагласим да по ЗКП оптужница може да буде потврђена само ако је доказано да постоје чињенице и околности које оправдавају сумњу да је оптужени извршио кривично дело, односно ако је доказана оправдана сумња. Дакле, не индиције, него конкретни докази. Током главног претреса се предложени докази тужилаштва и одбране изводе и оцењују, а да ли је оно што тврди тужилаштво у оптужници доказано и да ли је то “ван разумне сумње”, то ће суд на крају главног претреса утврдити.
У наредном периоду ВЈТ у Београду ће не само остварити бољу сарадњу и комуникацију са медијима, већ и промовисати своје активности у складу са законом и утицаће на повећање поверења јавности у наш рад. Такође сматрам да је неопходно и да се јавни тужилац лично обраћа јавности, званично на периодичним конференцијама за медије, на којима би могао да представи резултате рада, као и да одговори на сва питања новинара у мери у којој му то дозвољава закон.
Како оцењујете резултат референдума?
Референдум је показао да су грађани свакако заинтересовани за правосуђе и да су итекако свесни његовог значаја за свакодневни живот и напредак земље у целини. Резултати референдума сматрам да пре свега говоре о томе да промене у овој области морају бити итекако блиске грађанима, да се мора уложити додатни напор да се функционисање правосуђа грађанима приближи и поједностави, те пошаље јасна порука да ефикасно и одговорно правосуђе представља брану негативним друштвеним појавама. Садржај сета правосудних закона који ће морати да буду усвојени у наредном периоду, надам се да ће у потпуности уредити област независности судија и самосталност тужилаца. Сматрам да је уставним амадманима пропуштена шанса да се Уставом регулише опозив чланова правосудних савета, судија и тужилаца, од стране њихових колега који су их бирали, а која решења би у потпуности побила наратив да су измене покушај правосудне елите да се додатно удаљи од грађана без икакве контроле, што и претежно није било тачно, иако су поједине невладине организације покушавале у својим јавним наступима да грађане доведу у заблуду. Када се говори о самосталном тужиоцу, хтео бих да напоменем да су такође одређене колеге покушавале због неких својих личних амбиција да збуне грађане са тезом да тужилац мора да буде независтан, што не постоји у упоредноправни системима у којима је тужилац самосталан, странка је у поступку, а суд је независтан и самим тим на суду је да донесе одлуку у одређеној правној ствари. Напослетку, поздрављам одлучност државних органа, а посебно Министарства правде, да поред свих опструкција успешно и законито спроведе референдум и пошаљу поруку грађанима да су ове уставне измене у њиховом интересу.
Које вештине мора да има један јавни тужилац?
Јавни тужилац пре свега мора да има лични интегритет, правничку вештину, изражени осећај одговорности и способности да мотивише и организује своје колеге. Тек са тим квалитетима је могуће да се ухвати у коштац за изазовима, одговорношћу и опасностима које са собом носи ова позиција у друштву, те да око себе окупи озбиљан тим који дели вредности друштва и спремност да дају допринос владавини права.
Да ли постоје притисци на тужилаштво?
Сматрам да притисака на поступање у конкретним предметима нема у обиму у ком се то представља у јавности, напротив, тужилаштво поступа у складу са законом, а сви индивидуални случајеви у којима постоји било каква сумња морају да буду пријављени руководиоцима тужилаштава како би се на њих адекватно реаговало. Са друге стране сматрам да је дужност и обавеза да сваки поступајући тужилац штити не само свој лични интегритет, већ и углед јавног тужилаштва у целини.