Главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић поднео је Поверенику за самосталност јавног тужилаштва захтев за заштиту од непримереног утицаја који су председник Високог савета тужилаштва (ВСТ) Бранко Стаменковић и Врховни јавни тужилац Загорка Доловац извршили на ВЈТ у Београду, њега лично и јавног тужиоца Посебног одељења за сузбијање корупције који поступа у предмету формираном поводом кривичне пријаве министра правде поднете против Стаменковића због кривичног дела Несавестан рад у служби.
У захтеву Стефановић је позвао Повереника да у складу са својим овлашћењима из Правилника о поступању ВСТ у вези са непримереним утицајем на рад носиоца јавнотужилачке функције и јавног тужилаштва, предложи ВСТ заказивање седнице на којој ће се расправљати о пријављеном непримереном утицају.
„Подсећам да је јачање самосталности јавног тужилаштва главно начело прокламовано уставним променама из 2023. године иза кога је једногласно стао комплетан састав тадашњег Државног већа тужилаца, а који подржава и садашњи састав ВСТ. Управо због тога ВСТ и Ви као Повереник треба да станете у одбрану самосталности јавних тужилаца, чак и када је угрожавају председник Савета и Врховни јавни тужилац“, навео је главни јавни тужилац ВЈТ у допису.
Захтев је поднет на основу члана 12. ст. 1. тачка 19. Пословника о раду Високог савета тужилаштва и члана 3. и 7. Правилника о поступању Високог савета тужилаштва у вези са непримереним утицајем на рад носиоца јавнотужилачке функције или јавног тужилаштво.
Подсећања ради, кривична пријава министра правде, који је по функцији члан ВСТ, односи се на електронску седницу коју је Стаменковић, као председник Савета заказао за 25. децембар 2025. године, иако за то нису били испуњени услови – јер се радило о ствари која је захтевала достављање материјала и расправу, као и на доношење незаконитих одлука 26. децембра 2025. године којима је Стаменковић одбио приговоре 6 бирача (јавних тужилаца) због неправилности на 4 бирачка места, иако их није могао донети, јер чак ни на електронској седници ВСТ за такву одлуку није гласало 8 чланова Савета, како је то прописано Законом о јавном тужилаштву.
Непримерен утицај због којег је поднет захтев Поверенику се огледа у следећем:
Издајући саопштење за јавност председник ВСТ Бранко Стаменковић је оптужио министра правде Ненада Вујића и главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду за пристрасност на његову штету, јер су се, како је навео, на крајње негативан начин до сада изјашњавали о његовом раду, те због, “спремности да се поднесе лажна пријава и да се злоупотреби Законик о кривичном поступку”.
У истом саопштењу Стаменковић је главном јавног тужиоцу ВЈТ у Београду и поступајућем јавном тужиоцу приписао да су му послали позив да буде саслушан у својству осумњиченог, што је, по његовом мишљењу, учињено “супротно Законику о кривичном поступку пре утврђивања постојања основа сумње”.
Стаменковић је даље навео да се 29. јануара 2026. године обратио Врховном јавном тужиоцу Загорки Доловац, од које је тражио да у смислу члана 23. Закона о јавном тужилаштву изврши увид у списе предмета ВЈТ у Београду, а потом предмет додели у рад другом јавном тужилаштву које ће, како је Стаменковић даље навео, “непристрасно и у складу са законом донети јавнотужилачку одлуку”.
Врховни јавни тужилац Загорка Доловац је након тога истог дана од ВЈТ у Београду дописом затражила да јој се неодложно доставе списи предмета, ком захтеву се, како је већ саопштено, није могло удовољити, јер она као Врховни јавни тужилац и члан ВСТ по функцији може бити позвана као сведок у овом предмету, будући да врло вероватно има непосредна сазнања у вези са радњама које је на поменутој електронској седници предузимао Стаменковић.
Из наведеног произилази да су Стаменковић и Доловац покушали да искористе хијерархијску надређеност Врховног јавног тужилаштва тако што ће овлашћење из члана 23. Закона о јавном тужилаштву употребити супротно његовој сврси у циљу ометања поступка против Стаменковића, да би се након тога применом института супституције надлежности предмет доделио у рад неком другом јавном тужилаштву у Републици Србији, које би након тога донело одлуку по Стаменковићевој вољи.
Поменуто овлашћење има сврху да Врховном јавном тужилаштву омогући вршење својих надлежности из члана 31. Закона о јавном тужилаштву, међу којима је праћење рада и усмеравање јавних тужилаштава у РС, проучавање праксе тужилаштава и судова, међународна сарадња итд, али не обухвата помагање осумњиченима за кривична дела која се гоне по службеној дужности од стране јавних тужилаштава, па макар ти осумњичени били и најближи сарадници Врховног јавног тужиоца.
Иако је у свом саопштењу Стаменковић навео да сумња у пристрасност поступања ВЈТ у Београду, он би као лице које ради у јавном тужилаштву скоро 30 година, требало да зна да ЗКП предвиђа процедуру за заштиту осумњиченог који сматра да је носилац јавнотужилачке функције поступао на његову штету, или да је пристрасан.
Међутим, својим обраћањем Врховном јавном тужиоцу и захтевањем да изврши супституцију надлежности Стаменковић је захтевао привилегован положај за себе у односу на остале пријављене и осумњичене који ту могућност немају.
Да би се његовој жељи удовољило било је неопходно да Врховни јавни тужилац искористи своје овлашћење из члана 23. Закона о јавном тужилаштву и тражи доставу списа на увид на који начин је извршила недозвољен притисак на ВЈТ у Београду.
Такође вид притиска на ВЈТ у Београду представља и околност да је Стаменковић у свом саопштењу, које је издао у име ВСТ, које носи на себи државни грб, ознаку службеног броја и оверено је службеним печатом, оптужио главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду и поступајућег тужиоца за незаконит рад и пристрасност на његову штету, тврдећи да крше ЗКП тиме што га позивају на саслушање у својству осумњиченог, те наводећи да је то урађено а да није утврђено постојање основа сумње да је извршио наведено кривично дело.
Главни јавни тужилац је у допису Поверенику указао да ни на који начин није поступао у овом предмету, нити је послао позив осумњиченом, већ је то урадио поступајући јавни тужилац, због чега сматра да га председник ВСТ неосновано помиње, те је истакао да ВЈТ у Београду у овом, као и у сваком другом предмету, поштује претпоставку невиности.
„Околност да лице против којег је поднета кривична пријава и које је позвано у својству осумњиченог на саслушање – за изношење својих приватних ставова поводом кривичне пријаве и радњи предузетих од стране надлежног јавног тужилаштва злоупотребљава меморандум и службени печат ВСТ, које је гарант самосталности јавних тужилаца и орган који одлучује о статусним питањима јавних тужилаца, представља нескривени притисак на јавно тужилаштво поменуто у том саопштењу“, оценио је Стефановић.
