NELEGALNOJ GRADNjI SKROZ ODZVONILO Nenad Stefanović najavio početak važne borbe: Suzbićemo je, kroz nju se pere prljav novac

Kada je reč o borbi protiv korupcije, očekuje nas vruća jesen jer je u Višem javnom tužilaštvu na redu finalizacija predistražnih postupaka i pokretanje istraga o slučajevima koji su naročito izazivali pažnju javnosti.

Viši javni tužilac Nenad Stefanović u izjavi za „Blic“ najavljuje i da će u narednom periodu posebna pažnja biti posvećena suzbijanju nelegalne gradnje na teritoriji glavnog grada jer se kroz nju najčešće „pere prljav novac“.

Stefanović, koji je otvorio Tužilaštvo za medije i uneo novine, ostaje tajnovit po pitanju konkretnih predmeta, ali kaže da se „u saradnji sa MUP-om i BIA-om, koju posebno pohvaljuje, radi na brojnim slučajevima u cilju suzbijanja preprodaje narkotika, prometa oružja, raznih oblika korupcije, kao i na otkrivanju i procesuiranju učinilaca drugih teških krivičnih dela“. Sa višim javnim tužiocem razgovaramo i o predlogu novih zakona u oblasti pravosuđa, a čije će odredbe, kada budu usvojene, biti presudne za građane u trenutku kada budu trebali da ostvare pravdu.

Hajde da krenemo od promena u radu VJT od kako ste na čelu ove institucije. Uveli ste poziciju koordinatora za rodno zasnovano nasilje. Zašto i koja je njegova uloga?

– Potrebu za koordinatorom za rodno zasnovano nasilje nametnula je praksa, broj krivičnih dela porodičnog nasilja, a koje neretko rezultira ubistvom. Vidljivo je i ne uvek jednako postupanje osnovnih javnih tužilaštava u konkretnim predmetima. Primarni zadatak koordinatora je da u slučajevima nasilja u porodici postupanje Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, kao i osnovnih javnih tužilaštava u Obrenovcu, Mladenovcu i Lazarevcu, ujednači i unapredi kroz doslednu primenu svih propisa koji regulišu ovu oblast. To je urađeno s ciljem kako bi sve žrtve nasilja u porodici dobile jednobraznu i sveobuhvatnu zaštitu. Takođe, koordinator upravo uspostavlja jedinstven mehanizam kojim se i žrtvama drugih krivičnih dela, poput silovanja, obljube i trgovine ljudima, obezbeđuje sveobuhvatna zaštita i podrška, kroz multisektorski pristup. Napominjem da ni za sistematizaciju radnog mesta savetnika za odnose sa javnošću, niti koordinatora za rodno zasnovano nasilje nisu bile potrebne zakonske izmene, već jak motiv da se stvari pokrenu napred i da se radi bez izgovora.

Da ostanemo još malo na temi porodičnog nasilja. Kakav epilog očekujete u slučaju Zorana Marjanovića – da li će mu Apelacioni sud potvrditi najtežu kaznu od 40 godina zatvora?

– Slučaj Marjanović je za tužilaštvo nesporan. Osumnjičeni je osuđen za teško ubistvo supruge i pored svih pritisaka njegovih branilaca na medije i sud, praveći od ovog brutalnog ubistva kontroverze i rijaliti. Osuđen je na maksimalnu zakonom propisanu kaznu i ponovo se nalazi u pritvoru što prema mom mišljenju, koje proizlazi iz izvedenih dokaza, tako treba i da ostane. S obzirom na to da je sud usvojio sve predloge tužilaštva na prvostepenu presudu, tužilaštvo neće ulagati žalbu Apelacionom sudu, ali će uputiti svoje odgovore na žalbe koje su najavili Marjanovićevi advokati.

Na poziciji ste javnog tužioca najvećeg tužilaštva u Srbiji i regionu, ali ste i predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST). U toku je proces donošenja novih zakona koji se tiču javnih tužilaštava. Da li ste zadovoljni predloženim rešenjima?

– Pre svega pozdravljam to što je Ministarstvo pravde na predstavljanje i rasprave o predloženim rešenjima pozvalo sva strukovna udruženja i nevladine organizacije i svim zaiteresovanima omogućilo da bez ograničenja vremena izlože kritike i sugestije. To se dešava prvi put kada je reč o nekoj radnoj verziji zakonskog teksta. Javna rasprava tek treba da se održi nakon mišljenja Venecijanske komisije, pa očekujem da će zakonska rešenja biti unapređena tokom daljeg procesa usaglašavanja, jer ponuđena rešenja ne rešavaju određene probleme u praksi.

A šta konkretno zamerate radnim verzijama nacrta zakona o javnim tužilaštvima?

– UST je dostavio Ministarstvu pravde detaljne i stručne ključne kritike i sugestije na radne verzije novih pravosudnih zakona. Kada je reč o predloženim rešenjima za zakon o Visokom savetu tužilaštva mogu da pohvalim rešenje koje je proisteklo iz ustavnih amandmana, a to je da javne tužioce više neće birati Narodna skupština, već Visoki savet tuzilaca (VST). Međutim, smatram da je nedopustivo što se članovi radnih grupa uopšte nisu bavili pitanjem materijalnog položaja ni sudija, niti javnih tužilaca, kao ni položajem sudija prekršajnih sudova, pa ni sudijskim pomoćnicima i pripravnicima. Takođe proizvoljno su tumačili standarde Evropske unije, pogotovo mišljenja Konsultativnog veća evropskih tužilaca i preporuke Saveta ministara država članica o ulozi javnog tužilaštva. Zbog toga očekujem da se u daljem radu na budućim zakonima posveti pažnja poboljšanju materijalnog položaja sudija i javnih tužilaca, kao i sudija za prekršaje, te da se na adekvatan način uredi pitanje merila za broj i postupak prijema sudskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika.

Prethodnih dana na raspravama o zakonskim predlozima imali ste oštre kritike na novo rešenje o upućivanju javnih tužilaca iz Zakona o javnom tužilaštvima. Objasnite nam u čemu je problem?

– Lično sam stava da treba brisati predloženo rešenje prema kojem je onemogućeno upućivanje javnih tužilaca iz nižih u viša javna tužilaštva, odnosno tužilaštvo posebne nadležnosti. Smatram da treba ostaviti na snazi aktuelno rešenje koje obezbeđuje nesmetano funkcionisanje tužilaštava, a koja svoje potrebe za kadrovima rešavaju upućivanjem. Takođe, predloženo rešenje predviđa upućivanje na svega godinu dana što je izuzetno kratak period. Praktično, tek što se upoznaju sa poslom, odnosno konkretnim predmetom, javni tužioci bi morali da se vrate u tužilaštvo iz kojeg su došli i ne bi mogli ponovo biti upućivani u isto tužilaštvo. To znači da bi njihov posao morao da preuzme novi javni tužilac i ispočetka da se upoznaje sa predmetom. Pored toga, prema aktuelnom zakonu odluku donosi republički javni tužilac, koji je deo tužilačke hijerarhije, dok bi prema predloženom rešenju to trebalo da radi visoki savet tužilaca – isti taj Savet koji bi trebalo da bira javne tužioce na oglasu koji je raspisan pod jednakim uslovima za sve. Na ovaj način bi se prethodnim upućivanjem prejudiciralo ko će biti biran na oglasu, što je protivno i Ustavu Srbije i evropskim standardima.

Šta je sporno kod rešenja koje se odnosi na prigovor na obavezno uputstvo neposredno višeg javnog tužioca?

– UST smatra da predloženo zakonsko rešenje ne oslikava verno evropske standarde u ovoj oblasti, te da je usmereno na dalju razgradnju hijerarhije javnog tužilaštva. Pre svega, ovo je jedinstven primer da država pokušava da legalizuje kršenje principa samostalnosti javnog tužilaštva u svojim zakonskim rešenjima, pri čemu je organ koji krši princip samostalnosti (VST), ironično, istovremeno onaj koji je po Ustavu dužan da je jemči. Analiza evropskih standarda ne pokazuje da postoji bilo kakav osnov da VST preuzme hijerarhijska ovlašćenja javnog tužilaštva. Naprotiv, evropska iskustva i standardi pokazuju da je hijerarhija svojstvena javnim tužilaštvima, što se prepoznaje i štiti, dok su tužilački saveti tela bez ikakvog upliva na odluke u vezi sa javnotužilačkom hijerarhijom, i zaduženi su isključivo za izbor, napredovanje, razrešenje, obuku, sprovođenje budžeta i slično. Podsećam da i Venecijanska komisija smatra da o prigovoru treba da odlučuje sud ili neko nezavisno telo, poput tužilačkog saveta, dok tzv. eksperti radne grupe zaboravljaju da VST nije nezavisno telo. VST je Ustavom i zakonom definisan kao samostalan državni organ, pri čemu sastav saveta (ministar pravde i četiri istaknuta pravnika) i činjenica da javni tužioci nemaju većinu u njemu, bukvalno jemči da nije nezavisan. Zbog toga treba ostaviti na snazi sadašnje rešenje i članove tužilačkog Saveta ne uvlačiti u konkretne predmete. U suprotnom, ukoliko bi ove odredbe bile usvojene, to bi bio osnov za ustavnu žalbu i intervenciju Ustavnog suda.

Kritikovali ste i predložene odredbe u vezi sa mandatima javnih, odnosno budućih glavnih javnih tužilaca?

– Smatram da je nelogična odredba kojom je mandat javnih tužilaca (budućih glavnih javnih tužilaca) ograničen na jedan mandat bez mogućnosti ponovnog izbora u istom javnom tužilaštvu. Nelogična je i odredba koja ne dozvoljava jednoj grupi tužilaca ponovni izbor ukoliko su izabrani za javne tužioce posle stupanja na snagu Akta o promeni Ustava (30. 11. 2021), i koji nastavljaju da vrše funkciju glavnog tužioca, dok oni koji su birani pre toga imaju pravo na ponovni izbor. Za to nema ni razloga, niti zdrave logike. Zbog toga, ukoliko bi predložena odredba postala deo novog zakona to bi bio osnov za ustavnu žalbu pred Ustavnim sudom zbog diskriminacije, odnosno stavljanja u nepovoljan položaj javnih tužilaca izabranih nakon stupanja na snagu Akta o promeni Ustava jer bi im mandati bili kraći od zakonskog trajanja mandata glavnog tužioca od šest godina, koji je propisan i Ustavom.

Od kada ste na čelu VJT u Beogradu uveli ste brojne novine, jedna je i transparentnost u radu. Odgovarate na pitanja medija o aktuelnim slučajevima. Zašto ste odlučili da se otvorite za javnost?

– Uveren sam da je transparentost postupanja bilo kog državnog organa, a naročito onih koji su zaduženi za pravosuđe, izuzetno važna radi poverenja građana u državu i njene institucije. U tom cilju je VJT u Beogradu, koje ima ne samo najveći broj svih predmeta u radu već i najveći broj medijski ispraćenih predmeta, sistematizovalo novo radno mesto – savetnika za odnose sa javnošću, kako bi tačne informacije o postupanju u predmetima medijima bile dostupne blagovremeno, ali i da bi na sva pitanja bilo odgovoreno u skladu sa mogućnostima koje dozvoljava faza konkretnog postupka. Tako je za nepunih pet meseci Više javno tužilaštvo u Beogradu medijima dostavilo ukupno 513 informacija, od čega su 203 saopštenja za javnost, a 310 odgovori na novinarska pitanja. Napominjem da su u prethodnih šest godina na sajtu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu bila objavljena svega tri saopštenja. Na ovaj način drastično je smanjen broj medijskih zahteva za informacije od javnog značaja, a o tome već govore i pohvale Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koje je VJT u Beogradu dobilo u prethodnom periodu.

Šta je sada na redu u tužilaštvu?

– U saradnji sa MUP-om i BIA, koju posebno pohvaljujem, radimo na brojnim slučajevima u cilju suzbijanja preprodaje narkotika, prometa oružja, raznih oblika korupcije, kao i na otkrivanju i procesuiranju učinilaca drugih teških krivičnih dela iz naše nadležnosti. O konkretnim predmetima ne mogu da govorim, ali mogu da najavim da će u narednom periodu biti posebna pažnja posvećena suzbijanju nelegalne gradnje na teritoriji glavnog grada, pod nadzorom ovom javnog tužilaštva. Upravo se kroz nelegalnu gradnju najčešće pere prljav novac. Takođe, tokom jeseni očekuje se i finalizacija predistražnih postupaka i pokretanje istraga o slučajevima koji su naročito izazivali pažnju javnosti u prethodnom periodu iz domena korupcije.

Izvor/Link: Blic.rs