Navode Dijane Hrkalović proveravamo i u inostranstvu

Predstavnici medija u Srbiji uočili su ove godine ogromnu razliku u komunikaciji sa nadležnima u Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Beogradu. Prvi čovek ovog tužilaštva Nenad Stefanović, koji je na ovoj dužnosti od 1. januara, smatra da građani moraju biti upoznati sa radom pravosudnih organa.

Foto A. Vasiljević

– Javni rad pravosuđa jedan je od ključnih elemenata vladavine prava, kao i za vraćanje poverenja građana u institucije. Zbog toga je otvaranje za javnost VJT-a u Beogradu, koje je najveće javno tužilaštvo u Srbiji i ima ne samo najveći broj predmeta u radu već i takozvanih medijskih predmeta, izuzetno važno i potrebno – kaže Stefanović.

Jedan od najaktuelnijih sudskih predmeta je i slučaj otkrivanja plantaže marihuane na „Jovanjici”. Iako je taj postupak u nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal, iz Višeg tužilaštva je u junu saopšteno da se proveravaju tvrdnje bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, protiv koje se vodi krivični postupak za trgovinu uticajem, da je inspektor Slobodan Milenković montirao aferu „Jovanjica” i da sam trguje drogom.

Da li ima novih saznanja u proverama ovih ozbiljnih optužbi?

Provere navoda Dijane Hrkalović, ali i drugih operativnih podataka i informacija do kojih smo došli, su u toku. Detalje ovog pretkrivičnog postupka ne mogu da otkrivam, ali mogu da ukažem da se analiza prikupljenih informacija i podataka u ovom trenutku odvija i putem međunarodne pravne pomoći sa državama Evropske unije.

Da li je tužilaštvo razmatralo mogućnost da proveri tvrdnju Veljka Belivuka, koji je izjavio da su on i Zvonko Veselinović rušili objekte u Savamali? Da li to priznanje zahteva dalje provere?

Belivuk nije nikad bio obuhvaćen krivičnom prijavom MUP-a za slučaj „Savamala”, te se taj deo njegovog iskaza pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu i ne može tretirati kao „priznanje”. On je u svojstvu optuženog, na glavnom pretresu izneo navode o rušenju u Savamaloj u okviru strategije svoje odbrane od optužbi da je vođa organizovane kriminalne grupe koja je delovala pod velom navijačke grupe, da je naložio i lično učestvovao u sedam ubistava koja su zgrozila javnost u Srbiji. Tereti se za trgovinu narkoticima, nedozvoljeno držanje oružja, otmice i druga krivična dela, i pri tom nije priznao nijedno od ovih dela.

Uočljiv je suprotan stav Višeg tužilaštva kada je reč o iskazima ovo dvoje okrivljenih (Belivuka i Hrkalovićeve) u različitim sudskim predmetima. Delu javnosti nije jasno po kojim kriterijumima tužilaštvo odlučuje da proverava iskaze onih protiv kojih se vode postupci kada iznose teške optužbe protiv drugih osoba.

Sa jedne strane imamo osuđivanog vođu navijača, kome se sada sudi za pomenuta najteža krivična dela za koja mu preti doživotni zatvor i pri tom ima pravo da se brani kako smatra da je najbolje za njega, pa i da ne govori istinu i da zbog toga ne snosi nikakve posledice. Sa druge strane, imamo bivšu visoku funkcionerku i državnu sekretarku u MUP-u, optuženu za krivično delo za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora, a koja je imala pristup poverljivim informacijama, kao i mogućnost da dođe do različitih saznanja. Njeni navodi, izneti u medijima u vezi sa radom načelnika Odeljenja za borbu protiv droga MUP-a Srbije, ne tiču se ni predmeta u kojem je ona optužena, niti bilo kog drugog za koji je postupanje javnog tužilaštva u toku. U tom kontekstu ukazujem i da javni tužilac ima diskreciona ovlašćenja da proceni i odluči o relevantnosti navoda koje će proveravati i utvrditi osnovanost takvih tvrdnji, a što je i u interesu onoga na koga se takvi navodi odnose, ukoliko se pokaže da su bili neistiniti. U suprotnom bi se postupanje javnog tužilaštva svelo na proveru bezbroj priča „rekla kazala”, za koje pojedinci, koji ih šire u javnosti, nemaju baš nikakve dokaze.

Slučaj poznat kao „Savamala” jedan je od postupaka Višeg tužilaštva oko koga postoji najviše kontroverzi. Možete li objasniti šta je do sada urađeno u tom predmetu?

VJT u Beogradu nema takozvani „živ” predmet povodom „Savamale”. Postupanje u tom slučaju okončano je sporazumom o priznanju krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja koji je sa tužilaštvom 2016. godine zaključio tadašnji šef smene u beogradskoj policiji Goran Stamenković i koji je potvrdio Viši sud u Beogradu. Njegovi kasniji iskazi, koje je dao pred osnovnim tužilaštvom i u medijima, da je na njega vršen pritisak iz vrha MUP-a da delo prizna, odbačeni su kao irelevantni odlukom VJT u martu 2020. godine, s obzirom na to da je okrivljeni svesno, dobrovoljno, potpuno, sa razumevanjem i bez prisile priznao krivično delo. To je konstatovano i u samom sporazumu koji su potpisali Stamenković i njegov branilac i koji je, napominjem, potvrdio i sud.

Suđenje Zvezdanu Terziću traje godinama, sa velikim pauzama, pa postoji opasnost od zastare. Šta tužilaštvo preduzima u ovom slučaju i u drugim sličnim situacijama kada suđenja traju veoma dugo?

Tužilaštvo je pokrenulo istragu u ovom slučaju još 2008. godine i u zakonskom roku podiglo optužnicu, za više krivičnih dela, od koje nikada nije odustalo. Sud je taj koji od momenta podizanja optužnice nadalje rukovodi postupkom i glavnim pretresom, te odlučuje koji će se dokazi izvoditi ili, kao u ovom slučaju, više godina čekati da dokazi budu dostavljeni putem međunarodne pravne pomoći iz Ruske Federacije, a u vezi sa transferom jednog fudbalera iz OFK Beograd u Spartak iz Moskve. Podsećam da je ovaj dokazni predlog stavila odbrana optuženih, a da je sud odlučio da ga pribavi i izvede na glavnom pretresu, zbog čega se suđenje nije održavalo gotovo četiri godine, pa je za nekoliko optužbi nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Tužilaštvo ne može direktno da utiče na zakazivanje i održavanje suđenja, ali može da upućuje urgencije da se suđenje zakaže, kao i da ukazuje na eventualne opstrukcije odbrane, što radi u konkretnom krivičnom postupku, kao i u svim drugim.

Novi pravosudni zakoni koji se odnose na tužilaštvo pored ostalih promena donose veću samostalnost tužilaca. Kako vidite rad tužilaštva kada ove promene zažive u praksi?

Cilj svake izmene Ustava i zakona je da se dostigne veći stepen vladavine prava, da se unapredi nezavisnost sudija i samostalnost tužilaca i, naravno, da se vrati poverenje građana u pravosuđe. Mislim da je sa ustavnim amandmanima država napravila odlučujući korak u tom pravcu, a Ministarstvo pravde ulaže ozbiljne napore kako bi konačan tekst zakona upravo ostvario ciljeve zbog kojih se i donose, da budu u skladu sa novim ustavnim rešenjima, kao i sa našom pravnom tradicijom i EU standardima. Međutim, radni tekstovi tužilačkih zakona u pojedinim segmentima zabrinjavaju i na to je ukazano na konferenciji o setu pravosudnih zakona, u organizaciji Udruženja sudija i tužilaca Srbije, kojoj je prisustvovalo više od 200 učenika, pre svega sudija i tužilaca, kao i profesora, advokata…

Koje su konkretne zamerke na predložene zakonske tekstove?

Nažalost, u radnoj grupi za izradu radnih verzija tužilačkih zakona nije sedeo nijedan operativni tužilac, odnosno tužilac iz prvog stepena osnovnih, viših tužilaštava, Tužilaštva za organizovani kriminal, dakle iz redova onih koji svaki dan sprovode istrage, podižu optužnice i zastupaju ih na suđenjima. Zbog toga imamo predložene norme koje, ukoliko ostanu ovakve, nakon usvajanja biće predmet ocene Ustavnog suda po ustavnim inicijativama. Podsećam da u Srbiji već 20 godina traju reforme u pravosuđu i ovu šansu ne smemo da propustimo, jer u suprotnom ostajemo u začaranom krugu reforme.

Da bismo unapredili rad tužilaca i njihovu efikasnost i samostalnost, smatram da je potrebno, između ostalog, da se budućim zakonskim rešenjima nadležnosti između Vrhovnog javnog tužilaštva i Visokog saveta tužilaštva razgraniče, te da se odluke o postupanju u konkretnim predmetima, uključujući prigovor na obavezno uputstvo, donose unutar javnog tužilaštva, a ne tužilačkog saveta hibridnog sastava. Savet je bio i treba da ostane van tužilačke hijerarhije, iako određene kolege zbog nekih ličnih motiva žele preko saveta da uđu u hijerarhiju tužilaštva. Takođe je upitan legitimitet izbornih članova Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva nakon izmene Ustava i seta pravosudnih zakona. Naime, iako predložena zakonska rešenja predviđaju da oni ostaju do kraja mandata, zbog promene sastava saveta i novih nadležnosti, smatram da bi trebalo ići na nove izbore za savete.

Naglasili ste nedavno na konferenciji o setu pravosudnih zakona da se integritet javnih tužilaca i njihovih zamenika ne može izgraditi promenom zakona. Šta je neophodno za tužilački integritet?

Naivna su očekivanja pojedinih članova radnih grupa za izmenu tužilačkih zakona da će promena naziva – „zamenik javnog tužioca” u „javni tužilac”, preko noći stvoriti tužioce od integriteta. Integritet se gradi stalnom borbom za vladavinu prava, preuzimanjem odgovornosti, efikasnim i javnim radom. Upravo poštovanje zakona daje legalitet i legitimitet pojedinačnim odlukama, i formira ne samo integritet nosioca tužilačke funkcije, već vremenom gradi i njegov autoritet.

Posebno odeljenje VJT za suzbijanje korupcije postupa u slučaju tragedije u Vršcu, gde je otac ubio dvogodišnju ćerku, zbog sumnje za nesavestan rad u službi nadležnog centra za socijalni rad. Da li možete da saopštite do kakvih je saznanja tužilaštvo došlo u ovom slučaju?

Postupajući zamenik Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije VJT vratio je na dopunu krivičnu prijavu koju mu je Pokrajinski sekretarijat dostavio protiv nekoliko zaposlenih u Centru za socijalni rad u Vršcu, nakon što je po njegovom nalogu izvršio nadzor, čeka se da se prijava vrati, zatim će biti uzete izjave od prijavljenih. Tužilaštvo je takođe zatražilo izjašnjenje policijskih službenika PS Vršac u vezi sa njihovim postupanjem nakon prijave nasilja u porodici. Po prijemu svih relevantnih dokumenata i obaveštenja biće odlučeno da li će se i protiv kojih osoba i za koja krivična dela voditi postupak.

U VJT od ove godine postoji i koordinator za rodno zasnovano nasilje i već je primećeno da niža tužilaštva postupaju prema njegovim nalozima. Kakva može biti eventualna preventivna uloga tužilaštava u odnosu na porodično nasilje kada je reč o postupanju centara za socijalni rad?

Imenovanje koordinatorke u VJT u avgustu ove godine bio je nužan i važan korak u cilju unapređenja rada grupe za koordinaciju i saradnju na području Beograda. Pored toga što se na ovaj način prati rad svih 16 grupa i podgrupa, koordinatorka redovno daje naloge za postupanje i usmerava njihov rad u cilju ujednačavanja prakse. Ona je nedavno održala sastanak sa direktorkom Gradskog centra za socijalni rad, kome su prisustvovali i rukovodioci svih 17 odeljenja Gradskog centra, kako bi ukazala na značaj još jačeg povezivanja institucija, njihov sinhronizovan i usmeren rad u cilju preventivnog delovanja i sprečavanja da dođe do eskalacije nasilja u porodici, da se žrtvama pruži kako psihološka, tako i ekonomska podrška, ali i svi drugi vidovi zaštite i podrške.