Поводом нетачних навода које је председница Комитета правника за људска права (ЈУКОМ) Катарина Голубовић изнела на телевизији Инсаjдер и који су објављени на порталу инсајдер. нет 21. јула 2026. године, Више јавно тужилаштво у Београду затражило је од наведеног медија да у циљу тачног информисања јавности у целости објави одговор овог тужилаштва, у складу са чланом 94 Закона о јавном информисању и медијима.
У тексту на порталу insajder. net под насловом „Голубовић (ЈУКОМ): Тужилаштво и државна власт су остали дужни да објасне грађанима шта се десило 15. марта (ВИДЕО)“, Голубовић је изнела неистините тврдње да :
„… индикативно да је Више јавно тужилаштво, када је кренуло у јуну месецу са, како каже, прогањањем лица која су учествовала у јавној дебати поводом 15. марта, није затражило службеним путем цео предмет од Првог основног јавног тужилаштва“.
Даље се наводи: „Било је говора у медијима о томе да се то учинило, међутим Прво основно јавно тужилаштво је демантовало да се то заиста и догодило. Дакле, ми овде видимо да не постоји сарадња чак ни између различитих нивоа тужилаштава и то јесте заиста проблематично са становишта оцене да ли се заиста ради на утврђивању истине”.
Тачно је да је Више јавно тужилаштво у Београду тражило списе предмета од Првог основног јавног тужилаштва у Београду и ти списи се сада налазе у ВЈТ у Београду.
ВЈТ у Београду ће у догледно време објавити писану анализу о томе шта се догодило тачно 15. марта 2025. године.
Истичемо да тужилаштво никога „не прогања“, како то тврди Голубовић, већ врши своја уставна и законска овлашћења кривичног гоњења лица за која постоји одређен степен сумње да су извршила кривично дело.
Због тога остаје нејасан наратив саговорника Инсајдера и његов покушај одбране осумњиченог тако што пласира тезу о наводној јавној дебати у вези „звучног топа“.
Докази које је до сада прикупило тужилаштво указују да постоје основи сумње да је осумњичени А.Р. извршио кривично дело Припремање дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије из члана 320. Кривичног законика, као и кривично дело Одавање тајних података из члана 98. Закона о тајности података.
Истовремено истичемо да поједини правници међу којима је и ваш саговорник, без икакве ограде и одговорности јавно коментаришу предмете, а да нису упознати ни са списима предмета, нити са доказима.
ВЈТ у Београду подржава право јавности да зна и подсећа да је у том смислу најотворенија правосудна институција у Републици Србији, али истовремено указује да малициозно писање о раду ВЈТ у Београду и таргетирање одређених јавних тужилаца представља кршење стандарда о објективном извештавању и улази у домен прогањања.
При томе, приметно је да се већ пар година уназад у јавности кроз коментаре различитих интересних групација покушава извршити притисак у сваком медијском предмету у којем поступа ВЈТ у Београду попут предмета „Рибникар“ који је окончан осуђујућом пресудом, EPS-Bauwesen у којем је подигнута оптужница због противправне имовинске користи од 7,5 милиона евра, а ту су и предмети против бившег секретара за легализацију и предмет тешког убиства у ресторану „27“ који су такође резултирали подигнутим оптужницама и други.
Због тога забрињава чињеница што и поред максималних резултата овог тужилаштва поједини медији и невладине организације и даље директно таргетирају тужиоце ВЈТ у Београду.
ВЈТ у Београду ће настаити да јавност обавештава редовно о својим активностима у складу са законом и зависно од фазе поступка.
