U otvorenom pismu, koje je u formi dopisa poslato i VST i Ustavnom sudu, Stefanović kritikuje Stamenkovićev stav da Posebni javni tužilac za visokotehološki kriminal, koji rukovodi posebnim odeljenjem u okviru VJT u Beogradu, ima ista ovlašćenja kao i glavni javni tužilac VJT u Beogradu, što je, smatra Stefanović, nezakonito tumačenje jer preti faktičkom uspostavljanju dva glavna tužioca u istom tužilaštvu i potpuno je pogrešno tumačenje intencije zakonodavca.

Podsećamo da je Odluka o izboru 9 pomenutih javnotužilačkih pomoćnika pala na Ustavnom sudu nakon ulaganja prigovora nezadovoljnih kanditata za tužioce i ovog neprihvatljivog objašnjenja predsednika VST, u kojem se između ostalog navodi, da je rukovodilac odeljenja za Visokotehnološki kriminal u sastavu VJT u Beogradu “po odredbama leks specialis-a u ovoj oblasti, izjednačen sa funkcijom glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu i da samim tim ima pravo na izradu godišnjeg plana i rasporeda poslova, na koju se može uložiti prigovor o kome odlučuje VST“.

 „Ukoliko bi se prihvatilo ovakvo nezakonito tumačenje prema kojem rukovodilac posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal ima identična ovlašćenja kao i glavni javni tužilac, time bi se došlo do apsurdnog rezultata po kome bi u sastavu jednog javnog tužilaštva imali dva glavna javna tužioca, čija bi ovlašćenja međusobno dolazila u suprotnost, što je direktno kršenje odredbe člana 4 Zakona o javnom tužilaštvu, prema kojem javnim tužilaštvom rukovodi glavni javni tužilac (koji može biti samo jedan u javnom tužilaštvu), kome su hijerarhijski podređeni svi ostali javni tužioci u tom tužilaštvu. Prema toj krajnje neprihvatljivoj viziji odeljenje za visokotehnološki kriminal bi se pretvorilo u ‘hibridno kvazitužilaštvo’, koje ne bi bilo ni samostalno tužilaštvo, niti klasično odeljenje u sastavu višeg javnog tužilaštva, već nešto između ta dva, što definitivno nije bila intencija zakonodavca kada je ovo posebno odeljenje formirano“, naveo je Stefanović je u otvorenom pismu.

On smatra da se na ovaj način najgrublje zadire hijerarhijska ovlašćenja glavnog javnog tužioca i pokušava i narušavanje hijerarhijske organizacije VJT u Beogradu.

Što se tiče drugih odeljenja u sastavu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, naročito Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije čija je mesna nadležnost podudarna sa mesnom nadležnošću Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, Stefanović je istakao da Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije propisuje da rukovodioca tog odeljenja postavlja javni tužilac iz reda javnih tužilaca u VJT, dok rukovodioci nisu izjednačeni po svojim pravima i obavezama sa glavnim javnim tužiocem, niti za tim ima potrebe.

Posebno je ukazao da je organizovanje testiranja za kandidate koji su konkurisali za izbor na izbor za funkciju javnih tužilaca u VJT u Beogradu, kojim VST proverava njihova stručna znanja iz oblasti bitnih za rad u odeljenju za visokotehnološki kriminal, kao i saopštavanje kandidatima od strane pojedinih članova komisije VST da je konkurs namenski raspisan za popunjavanje mesta u Posebnom odeljenju za borbu protiv korupcije i Posebnom odeljenju visokotehnološki kriminal VJT u Beogradu, predstavljaju pokušaj ozbiljnog, nezakonitog mešanja u unutrašnju organizaciju VJT u Beogradu.

 To je takođe pokušaj VST da uzurpira zakonska ovlašćenja glavnog javnog tužioca koja se odnose na godišnji plan i raspored poslova iz člana 39. Zakona o javnom tužilaštvu, smatra glavni javni tužilac VJT u Beogradu.

On je podsetio da je izrada godišnjeg plana i rasporeda poslova isključiva nadležnost glavnog javnog tužioca u odnosu na javno tužilaštvo kojim rukovodi i da VST nema ovlašćenja da se u to upušta, a kamoli da određuje koji će javni tužilac biti raspoređen u koje odeljenje.

„Visoki savet tužilaštva bi trebalo da bude garant samostalnosti rada tužilaštava u Republici Srbiji, a ne da svojim nezakonitim postupanjima ugrožava njihovu samostalnost“, zaključio je Stefanović u svom dopisu.