Више јавно тужилаштво у Београду најодлучније одбацује нетачне и произвољне тврдње које је у свом саопштењу од 30. јанаура 2026. године изнео председник Високог савета тужилаштва Бранко Стаменковић, а које представљају његово виђење кривичне пријаве коју је против њега поднео министар правде Ненад Вујић због кривичног дела Несавестан рад у служби из члана 361 Кривичног законика.

Најпре указујемо да је за пријављено кривично дело  стварно надлежно Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду у складу са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције.

Управо то одељење, односно поступајући јавни тужилац започео је поступање по наведеној кривичној пријави тако што су скинути писани докази са сајта ВСТ, поднет ВСТ захтев за прикупљање потребних обавештења, па пријављеном Стаменковићу упућен позив за саслушање у својству осумњиченог.

У конкретном случају ради се о облику поменутог кривичног дела за који је предвиђен тзв. скраћени   поступак, тако да се предузимају доказне радње, а за њихово предузимање је према одредбама Законика о кривичном поступку довољан степен сумње – основи сумње.

У конкретном случају основи сумње произилазе из кривичне пријаве, а из одлуке Уставног суда од 15. јануара 2026. године и основана сумња, јер је тај суд оцењивао и писане доказе и поступање Бранка Стаменковића и утврдио незаконито поступање које се огледа у покушају да без кворума за одлучивање у ВСТ на силу прогласи оспорене резултате за изборне чланове ВСТ из реда јавних тужилаца.

Такође ВЈТ у Београду одбацује тврдње Бранка Стаменковића да поступа пристрасно на његову штету, због чега је пријављени тражио од Врховног јавног тужиоца Загорке Доловац да изврши увид у списе предмета овог тужилаштва и одреди друго јавно тужилаштво да поступа по тој пријави, супротно одредбама ЗКП које регулишу ту материју.

У конкретном случају реч је о злоупотреби околности да пријављени Бранко Стаменковић има свакодневни контакт са Врховним јавним тужиоцем, која је на његов захтев злоупотребила своја хијерархијска овлашћења тражећи на увид списе предмета од ВЈТ у Београду са циљем да предмет одузме од ВЈТ у Београду и додели у рад другом јавном тужилаштву које би га – по њеном налогу, решило по Стаменковићевој вољи.

ВЈТ у Београду указује да је одбило да достави списе предмета Врховном јавном тужиоцу јер је она такође члан ВСТ по функцији и највероватније има непосредна сазнања у вези са предметом поступка, тако да ће се врло вероватно указати потреба да буде испитана као сведок.

Циљ оваквог поступања Врховне јавне тужитељке је да се одузме предмет од ВЈТ у Београду и да се самим тим пријављени Бранко Стаменковић стави у повољан положај у односу на сва остала лица која имају статус пријављених или осумњичених и који немају могућност да изаберу које јавно тужилаштво ће поступати против њих и на који начин ће предмет бити решен.

Поред тога, саопштење Бранка Стаменковића представља и отворен притисак и таргетирање главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду Ненада Стефановића за којег пријављени тврди да крши закон на његову штету и да је пристрасан, за шта нема реалног основа јер главни јавни тужилац уопште не поступа у предмету, па му тако није ни послао позив за саслушање осумњиченог, како Стаменковић тврди, већ је то учинио поступајући јавни тужилац.

Најзад, забрињава околност да неко ко је запослен у јавнотужилачкој организацији скоро 30 година не зна ко и како утврђује основе сумње и да је могуће да и министар поднесе кривичну пријаву, а не само орган Министарства унутрашњих послова који открива учиниоце кривичних дела, јер испољава озбиљан ниво нестручности за обављање јавнотужилачке функције.

У вези са свим наведеним ВЈТ у Београду ће се обратити Поверенику за самосталност јер постоји непримерен унутрашњи утицај на самосталност поступајућег јавног тужиоца, имајући у виду непримерен захтев Врховног јавног тужиоца, као и јавни иступ пријављеног Бранка Стаменковића.