Više javno tužilaštvo u Beogradu u saradnji sa Ministarstvom pravde i Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) organizovalo seminar za medije i portparole osnovnih javnih tužilašava pod radnim nazivom „Izveštavamo o nasilju, ali štitimo žrtve“.

Na ovaj korak, ne svojstven javnom tužilaštvu, VJT u Beogradu, prvo u Srbiji se odlučilo nakon što je prepoznalo potrebu saradnje sa medijima, kao i za medjusobnim upoznavanjem načina rada i problemima sa kojima se suočavaju i tužioci i novinari, kada postupaju, odnosno izveštavaju o slučajevima rodno zasnovanog nasilja.  

Potrebu je nametnula praksa, ne retko senzacionalističko  izveštavanje o ovim slučajevima uz predrasude i osudu žrtava, kao i porast broja krivičnih dela porodičnog i rodno zasnovanog nasilja, koje neretko rezultira teškim krivičnim delom pa čak i u ubistvom.

Predavači na seminaru bili su eksperti u borbi protiv ove vrste nasilja, Koordinatorka za rodno zasnovano nasilje VJT u Beogradu Gorjana Mirčić Čaluković, zamenik javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu Milica Ljubičić i novinarka RTS-a i članica Mreže „Novinarke protiv nasilja“ Ana Manojlović.

One su učesnicima seminara ukazale na važnost uloge medija u osudi i u prevenciji nasilja, kao i na smernice za izveštavanje o ovoj, za žrtve, posebno osetljivoj temi.

Istakle su probleme sa kojima se tužilac suočava kada se u medijskim tekstovima otkrije identitet osumnjičenog, žrtve ili previše detalja o samom dogadjaju.

U tim slučajevima žrtve, ali i svedoci, koji imaju pravo da se, kao tzv. privilegovani svedoci, u svakom trenutku povuku iz postupka, to i učine.    Tužilac onda ostaje bez dokaza, nasilnik ostaje nekažnjen, a žrtva nastavlja da živi „obeležena“ uz osudu svog okruženja.

To, kako su istakli predavači, posebno škodi svim žrtvama koje još nisu prijavile, a prezivljaju nasilje, ali i svim eventualnim, budućim žrtvama.

Sa druge strane u seminaru su učestvovali novinari, koji svakodnevno izveštavaju o raznim pojavnim oblicima i krivičnim delima rodno zasnovanog nasilja, u koje spadaju ne samo nasilje u porodici i nad ženama, već i niz drugih teških krivičnih dela poput silovanja, trgovine ljudima i ubistva i druga.

Novinari su iz svog ugla objašnjavali zašto je mahom senzacionalističko izveštavanje, uz „dovijanje“ za dolazak do informacija, njima ključno jer upravo taj način pisanja na tržištu prodaje njihov medij.

U nadi da je razmena iskustava obe strane doprinela boljem uzajamnom razumevanju, Više javno tužilaštvo u Beogradu apeluje na portparole tužilaštava da informacije daju medijima uz posebnu pažnju, ukazujući im na štetne posledice neprimerenog pisanja o slučaju, a medije da o nasilju izveštavaju imajući na umu prava i zaštitu žrtava, pretpostavku nevinosti učinioca i osudu svakog vida nasilja.