„Посматрајући предложена решења сматрам да је појединачно највећа претња функционисању овог тужилаштва одредба Закона о јавном тужилашту којом се регулише институт привременог упућивања јавних тужилаца, односно забрана да се убудуће у виша јавна тужилаштва у читавој земљи упућују колеге из основних јавних тужилаштава“, каже за „Блиц“ Лазар Лазовић, заменик тужиоца и руководилац првостепеног одељења Вишег јавног тужилаштва у Београду.

О Нацрту Закона о јавном тужилаштву, који се налази се са осталим законима из правосуђа у процедури усвајања у Скупштини Србије последњих месеци се води много полемике. Лазар Лазовић заменик Вишег јавног тужиоца у Београду наводи да „сам закључак о томе колико су оваква законска решења у погледу привременог упућивања потенцијално штетна није субјективан, већ се базира на увиду у рад првостепеног одељења и претходно изнете статистичке податке“.

Према његовим речима, у првостепено одељење Вишег јавног тужилаштва у Београду тренутно је упућено 10 заменика јавних тужилаца из основних јавних тужилаштава у Београду, односно једна трећина од укупног броја заменика. Наводи и да је још драстичнија ситуација у Посебном одељењу за сузбијање корупције, у које је упућено из основних јавних тужилаштава 12 од укупно 22 заменика јавног тужиоца, дакле више од једне половине укупног броја.

– Имајте у виду да су са основног нивоа у посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал у оквиру Вишег јавног тужилаштва у Београду упућена још три заменика јавног тужиоца, од чега два са основног нивоа. Дакле, говоримо о укупно 24 заменика јавног тужиоца који ће након усвајања Закона о јавном тужилаштву и истека времена на које су упућени, дакле током 2023. године и почетком 2024. године отићи из Вишег јавног тужилаштва у Београду, што је заправо трећина од укупног броја заменика јавиних тужилаца који своје функције обављају у овом тужилаштву – наводи Лазовић.

Како објашњава, Више јавно тужилаштво у Београду је и највећи извор кадрова на који се ослања Тужилаштво за организовани криминал, односно да је тренутно 6 колега из Вишег јавног тужилаштва у Беоргаду упућено у Тужилаштво за организовани криминал, као и да је 6 других колега из Вишег јавног тужилаштва упућено у друга тужилаштва различитих надлежности и друге државне органе, на које такође Више јавно тужилаштво не може да рачуна у раду.

– То је дакле 36 заменика јавних тужилаца који се налазе у систематизацији Вишег јавног тужилаштва у Београду, који колико сутра неће поступати у предметима овог тужилаштва, што је практично девастација у домену људских кадрова коју не би поднело нити једно тужилаштво у земљи. Оно што посебно иритира јесте чињеница да су ово Министарству правде и свим његовим експерима били доступни подаци, па заиста није јасно како су тачно мислили да Више јавно тужилаштво у Београду несметано настави са кривичним прогоном убица, силоватеља, дилера дроге, педофила, разбојника, изнуђивача, отмичара, перача новца и свих других учинилаца кривичних дела из своје надлежности, наког што свесно десеткују кадрове овог тужилаштва. И коме је то заправо у интересу, пошто у интересу грађана Београда сигурно није и исти неће мирније спавати са сазнањем да Београд нема довољно јавних тужилаца који би решавали најтежа кривична дела – наглашава Лазовић.

Он истиче и да уколико се Закон о јавном тужилаштву усвоји без измена, односно све колеге које су привремено упућене врате у матична тужилаштва, колеге које ће остати у Вишем јавном тужилаштву у Београду сусрешће се са повећањем обима посла од преко 50одсто.

– Повећаним бројем дежурстава, притворских предмета, као и чињеницом да морају да се упознају са озбиљим и сложеним предметима колега који су се вратили у основна тужилаштва, што ће знатно умањити ефикасност и квалитет рада тужилаштва, услед евидентно неодговарајућег односа броја предмета у раду и броја носилаца јавнотужилачке функције – истиче Лазовић.

Како каже, Венецијанска комисија је уочила проблем у раду Државног већа тужилаца, наводећи да је од кључног значаја да Веће попуни упражњена места и да законодавац треба да размотри увођење додатних механизама које треба да охрабри Веће да трајно попуни места која су привремено попуњена упућивањем.

– Пошто нови Закон о Високом савету тужилаштва не даје гаранције, нити обавезује Савет на било који начин да огласе у будућности окончава темпом који је у складу са стварним потребама јавнотужилачке организације, не видим разлог да се дословно прекине са постојећом праксом привременог упућивања, увођењем различих забрана у вези са истим, будући да још увек немамо бољи систем за хитно попуњавање тужилачких систематизација – наводи наш саговорник.

Лазовић додаје и да „због оваквог законског решења о привременом упућивању морају да се ради усклађивања мењају и други закони“.

– Попут Закона о организацији и надлежности државних органа у борби против организованог криминала, тероризма и корупције, који је пре 6 година добио позитивну оцену ЕУ и који предвиђа попуњавање систематизација посебних одељења заменицима јавних тужилаца из основних јавних тужилаштава, а сада се уводи забрана привременог упућивања, иако Венецијанска комисија на томе није инсистирала – закључује он.