ИНТЕРВЈУ ТАЊУГУ ВИШЕГ ЈАВНОГ
ТУЖИОЦА У БЕОГРАДУ
СТЕФАНОВИЋ: ВЈТ НАПАДАЈУ ОНИ КОЈИМА РАЗБИЈАМО „КОМБИНАЦИЈЕ“
Виши јавни тужилац у Београду Ненад Стефановић у интервјуу Тањугу указује да одлуке које доноси у раду тужилаштва имају за циљ ефикасније поступање и уједначавање тужилачке праксе, тако да сви грађани буду једнаки пред законом.
„Када кажем сви, мислим да сви треба да одговарају по истим стандарима било да су лекари, радници, полицајаци, инвеститори или јавни функционери. Нико не може бити аболиран од кривичне одговорности без обзира којим се послом бави“, децидан је Стефановић.
Међутим, како каже, део његових колега, који се крију иза појединих медија, неки адвокати, али и народни посланици у јавности нападају те одлуке бесмисленим коментарима, јер им смета што се нешто мења у систему.
„Лично сматрам да им смета то што им разотривамо злоупотребе, разбијамо устаљене методе за обесмишљавање права и правде, тзв. ‘комбинације’ или пак активности на ивици законитости. Наставићемо наш рад, у складу са Уставом и законима, на борби против свих облика криминала, а посебно системске корупције. За видиљиве резултате потребно је време, јер ће сигурно бити много отпора“, поручио је Виши јавни тужилац.
НОВИ ПРАВОСУДНИ ЗАКОНИ
Говорећи о новим правосудним закинима, чије је бројне одредбе критиковало Удрузење судија и тужилаца Србије (УСТ), на чијем је он челу, Стефановић каже да ће за боља решења УСТ наставити да се бори уставним иницијативама.
УСТ ће у наредном периоду обавити детаљне анализе усвојених закона и размотрити подношење иницијатива Уставном суду за покретање поступка оцене уставности поводом низа норми из нових судских и тужилачких закона, које сматра да нису у сагласности са Уставом Србије, навео је тужилац.
Посебно се осврнуо на питање легитимитета изборних чланова правосудних савета – Државног већа тужилаца и Високог савета судства, након формирања ступања на снагу нових правосудних закона.
УСТ сматра да ће, након што на снагу ступе закони о правосудним саветима, садашњи изборни чланови изгубити легитимитет струке јер нису бирани да врше нова, проширена обвлашћења која стичу по новим новим законима. Због тога ћемо инсистирати да се спроведу нови избори за представнике струке у саветима.
СЛУЧАЈ „ВРШАЦ“
Упитан докле се стигло са поступањем у предмету за испитивање одговорности институција у Вршцу у вези са случајем у којем је отац у септембру прошле године убио дете, а потом извршио самоубиство, Стефановић одговара да је предмет у преткривичној фази.
Указује да се утврђује има ли одговорности запослених у Центру за социјални рад, али и запослених у ОЈТ у Вршцу.
“Прибављени су извештаји надлежних институција, а тужилаштво сада испитује сва лица која су се бавила тим случајем. У питању су запослени у ланцу државних органа који треба да се баве координацијом поступања у случајевима насиља у породици”, прецизирао је он.
Додаје да ће, када са буде утврђено да ли и ко је у том ланцу сноси одговорност због непредузимања потребних радњи и мера, а што је за последицу имало смрт детета, тужилаштво обавестити јавност о јавнотужилачкој одлуци одаљем поступању.
СУДЈЕЊЕ БЕЛИВУКУ И
НЕРАСВЕТЉЕНА УБИСТВА
Мишљења је и да ће ток поступка пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду (Специјалним судом) против организоване криминалне групе (ОКГ) Вељка Беливука и Марка Миљковића утицати на поступке који се воде пред ВЈТ у Београду.
Појашњава да за један број нерасветљених убистава која се сада помињу у процесу против ове ОКГ, а за које су покренути поступци пред ВЈТ у Београду, није било довољно доказа да би дошло до оптужења које би водило осуђујућим пресудама. Међутим, како суђење напредује и сведоци-окривљени именују лица као извршиоце тих кривичних дела, Стефановић каже да се виде могући правци даљих истрага.
БЕЛИВУК И САВА МАЛА
Упитан да ли ће ВЈТ у Београду отворити истрагу поводом навода Беливука да је по налогу власти са осталим припадницима ОКГ учествовао у рушењу нелегалних објеката у Савамалој 2016. године, тужилац објашњава да је Беливук већ процесуиран пред Тужилаштвом за организовани криминал (Ток) као организатор ОКГ за низ тешких кривичних дела.
“Уколико колеге из ТОК сматрају да наводи Беливука о Савамалој дају основ за даље провере, сигуран сам да ће реаговати адекватно”, рекао је Стефановић подсећајући да окривљени у износењу своје одбране није дужан да гооври да истину и да може да се брани како мисли да је најбоље у његовом интересу тако да његове наводе треба узимати са резервом.
СЛУЧАЈ „СТАЈИЋ“
Када је реч о поступку који се води против бившег секретара Секретаријата за легализацију објеката у Градској управи Немање Стајића због сумње да је учествовао у нелегалној легализацији објеката на Врачару, Стефановић напомиње да је у том случају истрага у току, али и да се испитује има ли његове одговорности и по низу других кривичних пријава које се тичу озакоњења нелегалних објеката у насељу Миријево, али и у другим деловима Београда.
Поред стандардне процедуре у којој тужилаштво тражи од полиције да му достави неопходне податке за одлучивање, према речима Стефановића, тужилаштво и само прибавља неопходне податке од надлежних органа, како би се поступак убрзао а чињенице у вези спроведених поступака легализације провериле из више извора.
Прибављају се, како каже, документација, служебене истраве о поступању и одлуке у правцу провере одлучујућих чињеница о испуњености законских услова за озакоњење тих објеката. Када тужилаштво обави свој посао јавност ће бити обавештена о исходу, напоменуо је тужилац.
УБИСТВО ДЕВОЈКЕ НА ЗВРЗДАРИ
На питање да ли има новости у вези са одбеглим Јетмиром Гуцајем, осумњиченим за убиство Иване К 21. децембра 2022. године, Стефановић каже да их, нажалост, за сада нема.
Подсећа да је ово убиство расветљено интензивиним радом полиције и ВЈТ у Београду, те да је расписана Интерполова потерница за осумњиченим.
“На жалост, превише информација које нису смеле да се објављују пре лоцирања и хапшења осумњиченог, доспеле су у јавност и окривљени је успео да се, за сада, сакрије”, каже тужилац.
РЕЗУЛТАТИ РАДА ВЈТ У БЕОГРАДУ
Осврнуо се и на резултате рада ВЈТ у току 2022. године, од када је на челу овог највећег јавног тужилаштва у Србији, које има и највећи број предмета за најтежа кривична дела.
У току прошле године, као и низ претходних, највећи број истрага спроведен је због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, против укупно 441 окривљеног.
Такође, ово кривично дело предњачи и по броју оптужења, па су тако у току 2022. године подигнуте оптужнице против 405 лица.
Због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога оптужено је 97 лица, а 71 због недозвољене производње, држања, ношења и промета оружја и експлозивних материја. Имали смо такође 28 оптужених за тешко убиство, 23 за убиство итд, навео је Стефановић.
„Интензивиран је рад и Одељења за сузбијање корупције које је прошле године спровело укупно 69 истрага против 197 осумњичених, док су доказне радње спроведе у 73 предмета предузимање према 103 осумњичена.
До оптужења је дошло у укупно 82 предмета против укупно 133 окривљена, од чега је у 28 предмета подигнута оптужница, а у 54 оптужни предлог”, рекао је тужилац.