У циљу ефикасније генералне превенције кривичног дела Недозвољена производња држање, ношење и промет оружија и експлозивних материја из члана 348 Кривичног законика, као и због неуједначене судске праксе, главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић поднео је радној групи Министарства правде иницијативу да се у законику јасно дефинишу појмови “веће количине оружја и муниције“ и пропишу још два квалификована облика овог кривичног дела.

Он предлаже да “већа количина оружја и муниције“ треба да буде нелегално држање и ношење више од два комада ватреног оружја, као и више од 60 комада муниције.

Сматра да је то неопходно и поред мониторинга на издавање дозвола и пооштравања казнене политике у сфери набавке, држања и ношења ватреног оружја, имајући у виду масовна убиства у основној школи “Владислав Рибникар” и Младеновцу.

Кривични законик сада предвидја казну 2 до 12 година затвора за нелегално држање веће количине оружја и муниције, али не дефинише која је то количина, као што то не чини ни Закон о оружју и муницији, те долази до различитих тумачења и неуједначене праксе судова, а што све доводи до правне неизвесности.

У пракси се усталио став да се под већом количином ватреног оружја сматра три и више комада оружја, али Стефановић сматра да би радна група Министарства правде требало да размотри овај предлог И законом предвиди да је то свако недозвољено држање и ношење више од два комада ватреног оружја.

Такође, годинама је била пракса да се под већом количином муниције сматра више 60 комада муниције. Међутим, почетком 2020. године, поједине судије Вишег суда у Београду почеле су да заузимају другачије ставове, везујући се за одредбу 42 став 5 Закона о оружју и муницији, којом се регулише питање превоза оружја и муниције и наводи да је мала количина муниције до 500 метака.

Овај став је постао практично доминантан, што је резултирало великим бројем судских одлука у којима су оптужени, који су држали мање од 500 метака, оглашавани кривим за кривично дело из члана 348 став 1 КЗ, за које је предвиђена знатно блажа казна од 6 месеци до 5 година и новчана казна.

Крајем прошле године поново је у одлуци једног од већа Апелационог суда у Београду заузет сасвим супротан став и при истом чињеничном стању усвојио је жалбу Вишег јавног тужилаштва у Београду. То веће је било става да није оправдана примена аналогије са чланом 42 став 5 Закона о оружју и муницији, који прописује шта се има сматрати “мањом количином“ за превоз оружја и муниције, будући да се ради о различитим заштитним објектима и различитом степену друштвене опасности код ових облика кривичног дела.

Због тога, као и у светлу трагедија иза нас, главни јавни тужилац ВЈТ у Београду сматра да је појмове веће количине муниције и оружја потребно законски прецизирати.

Даље, у складу са закључком Владе Републике Србије 4. маја ове године предлаже да се у члану 348 КЗ пропише нови, квалификовани облик овог кривичног дела – да ће се казнити свако ко предмете из става 1, 2, 3 наведеног члана не чува на законом прописани начин и тиме омогући малолетеном лицу или другом неовлашћеном лицу да дође у посед ватреног оружја.

Поред тога, мишљења је да треба додати још један квалификовани облик истог кривичног дела те прописати да се казнити свако, уколико услед тога што на напред наведени начин омогући малолтеном лицу или другом неовлашћеном лицу да дође у посед ватреног оружја, па услед тога дође до тешке телесне повреде, смрти неког лица или уништења имовине већег обима.

Распони казне за квалификоване облике би свакако требало да буду усаглашени са осталим изменама предметног члана.

Више јавно тужилаштво у Београду је од почетка ове године подигло је 14 оптужница за недозвољено ношење оружја, а у току 2022. година 45 оптужница, што је скоро дупло више него 2021. године када их је подигнуто 25 .