1. Koliko je osumnjičenih procesuirano u aktuelnoj akciji protiv korupcije pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu?

Vi govorite o akciji koja je vidljiva javnosti, ali otkrivanje i procesuiranje korupcije traje neprekidno. Tužioci svaki dan u saradnji sa policijom i drugim državnim organima rade svoj posao i prikupljaju podatke i obaveštenja kako bi ih kasnije pred sudom mogli da ih predstave u vidu kvalitetnih, valjanih dokaza. Sav taj rad rezultira pokretanjem istrage, često i hapšenjem osumnjičenih, a to je faza postupka koja privlači najveću pažnju javnosti. Što se tiče vašeg pitanja, u proteklih 20-ak dana ukupno je realizovano 10 predmeta, procesuirano je 130 lica, od čega je 85 lica uhapšeno, dvoje je u bekstvu i za njih je predloženo određivanje pritvora i raspisivanje poternica. Protiv ostalih osumnjičenih lica podnete su krivične prijave u redovnom postupku. U odnosu na 127 lica i jedno pravno lice doneta  je naredba o sprovođenju istrage, a u odnosu na dva lica se preduzimaju dokazne radnje. Osumnjičenim licima stavljaju se na teret krivična dela sa elementom korupcije, kao što su zlopotreba položaja odgovornog lica i zlopotreba službenog položaja, trgovina uticajem, zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom, nesavesan rad u službi, primanje i davanje mita poreska krivična dela, a protiv čak 74 lica vodi se istraga zbog krivičnog dela pranje novca.

2. Građani se pitaju zašto još uvek niko nije uhapšen od bivših i sadašnjih visokih funkcionera i njihovih tajkuna zbog “visoke korupcije”, kada se zna da enormno bogaćenje nije moguće bez sprege države i kriminala ?

Prema Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, Više javno tužilaštvo u Beogradu nema ovlašćenja da procesuira tzv. visoku korupciju, odnosno osumnjičene za krivična dela protiv službene dužnosti koja su od strane Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, opšte sednice Vrhovnog suda, Visokog saveta sudstva ili Visokog saveta tužilaštva imenovana, izabrana ili postavljenja na funkciju. U ovim slučajevima nadležnost za postupanje ima Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, na osnovu člana 3. stav 2 pomenutog Zakona.

3. Prema do sada prikupljenim dokazima, da li u predmetu koji je pokrenulo VJT vezano za pad nadstrešnice u Novom Sadu ima elemenata korupcije?

Koruptivni element u ovom slučaju ogleda se u nevršenju dužnosti nadzora i nevršenju službene dužnosti, koji predstavljaju na neki način, propuste struke. Sumnjamo da su propusti osumnjičenih u uzročno-posledičnoj vezi sa pomenutom tragedijom jer nisu obavili sve neophodne preglede, a bili su dužni da to učine, jer da su savesno radili svoj posao oni bi uočili lom i ugib na nadstrešnici u danima koji su prethodili njenom obrušavanju i tragediji u kojoj je poginulo 15 ljudi, a dvoje teško telesno povređeno. Ponavljam da ova istraga nema veze sa finansiranjem projekta i eventualnim koruptivnim krivičnim delima u vezi sa finansijama. Tim delom postupka se u predistrazi bavi Javno tužilaštvo za organozovani kriminal. Sa druge strane, VJT u Novom Sadu podiglo je optužnicu protiv okrivljenih za krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz oblasti tzv. opšteg kriminala, dok je Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije VJT u Beogradu procesuiralo osumnjičene zbog propusta struke, odnosno zbog koruptivnih krivičnih dela, Nesavesan rad u službi i Zloupotreba službenog položaja, a koja su imala za posledicu izvršenje krivičnog dela Teška dela protiv opšte sigurnosti.

4. Da li u tom predmetu može da se očekuje još hapšenja?

Ja ne mogu da najavljujem hapšenja. Istraga  je pokrenuta, saslušani su osumnjičeni kojima je na predlog tužilaštva Viši sud u Beogradu odredio pritvor, što znači da je sud u ovom trenutku potvrdio dovoljan stepen sumnje – osnovanu sumnju da su navedeni osumnjičeni izvršili krivična dela koja im se naredbom o sprovođenju istrage stavljaju na teret, s obzirom da je stepen sumnje potreban za određivanje pritvora – osnovana sumnja. Sledi saslušanje svedoka i prikupljanje drugih dokaza.

5 Zbog čega se istražuje poslovanje 50-ak firmi širom Srbije ?

Uvek kada postoje osnovi sumnje da je prekršen zakon, te izvršeno krivično delo, tužilaštvo treba da reaguje. U toku predistražnog postupka utvrđuje se da li ima dovoljno dokaza za ulazak u dalje faze postupka. U tom kontekstu mogu da potvrdim da se proverava poslovanje više od 50 firmi.

6. Digla se velika panika u određenim krugovima te vas i opozicioni političari, NVO i pojedini mediji optužuju da proverom poslovne dokumentacije nekoliko NVO i trošenjem donacija USAID kršite njihova prava. Kako vidite te optužbe ?

Niko nije iznad zakona i zakon treba da bude isti za sve, pa u tom kontekstu, kao što sam već rekao, uvek kada postoje osnovi sumnje da je prekršen zakon, te izvršeno krivično delo, tužilaštvo treba da reaguje. U svakom slučaju, ko nije vršio krivična dela, nema razloga da brine.

U ovom konkretnom slučaju najviši predstavnici Sjedinjenih Američkih Država, kao i direktor FBI izneli su u više navrata teške optužbe na račun poslovanja USAID-a zbog nenamenskog trošenja novca američkih poreskih obveznika i mogućeg pranja novca, a u istom kontekstu pomenuli su i NVO iz Srbije. Naš posao je da preduzmemo mere i radnje iz svoje nadležnosti kako bismo proverili situaciju na domaćem terenu i utvrdili da li ima osnovanosti u tim sumnjama.

7. Protiv Nemanje Stajića, koji je nedavno uhapšen, već se vodi postupak pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu. Da li su dokazi prikupljeni u tom postupku doveli do njegovog privođenja i pokretanja novog postupka?

Istraga protiv Nemanje Stajića o kojoj govorite pokrenuta je u oktobru 2022. godine, a u okviru nje tužilaštvo je Jedinici za finansijske istrage MUP-a Srbije naložilo da ispita Stajićevu imovinu i imovinu sa njim povezanih lica. Finansijskom istragom utvrđeno je da pomenuta lica nisu mogla zakonitim prihodima da steknu, niti da izgrade sporne ozakonjene objekte. Istraga od prošle sedmice pokrenuta je nakon pribavljanja i proaktivnog ukrštanja podataka dobijenih iz finansijske istrage osumnjičenog Nemanje Stajića i članova njegove bliže i dalje rodbine,  sa podacima koji su objavljivani u medijima o spornim legalizacijama, kao i uvidom u sporne legalizacije.  U predistražnom postupku je utvrđeno da je bliža i dalja rodbina bivšeg gradskog sekretara za legalizaciju neposredno posle donošenja rešenja o ozakonjenju, sticala u vlasništvo objekte koje je prethodno Sekretarijat ozakonio. Nakon sticanja oni su dalje prometovali posebne delove tako nelegalno ozakonjenih objekata, a reč je o stanovima i garažnim mestima, na koji način su konvertovali imovinu iz kriminalne delatnosti i sebi pribavili imovinsku korist od preko 6.5 miliona evra. U sefovima, takođe osumnjičenih  članova porodice Nemanje Stajića pronađena je, pored ostalog, veća količina zlatnih poluga, kao i nekoliko satova, od kojih samo jedan vredi oko 120.000 evra.

8. Kada je u pitanju predmet EPS, kako komentarišete navode da je Milorad Grčić bio zaštićen do sada i da je zbog toga uhapšen tek u drugom predmetu zbog malverzacija u toj Javnom preduzeću?

Tužilaštvo „hapsi“ kada ima dovoljno jake dokaze kojima se potkrepljuje osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo, u kom slučaju okrivljenima sud može da odredi pritvor. Za osnovanu sumnju je neophodno prikupiti kvalitetne i valjane dokaze, a određivanje pritvora dokazuje da je tužilaštvo svoj posao obavilo valjano. Ovaj predmet je u VJT u Beogradu došao nakon što se 15. marta 2022. godine u konsultacijama sa pripadnicima SBPOK, zamenik javnog tužioca za organizovani kriminal izjasnio da nema krivičnog dela iz nadležnosti TOK, te da SBPOK izveštaj o početnim proverama dostavi VJT u Beogradu. Nakon toga VJT u Beogradu nastavilo je sa proverama i prikupljanjem dokaza u okviru predistražnog postupka, koji je rezultirao nedavnim hapšenjem osumnjičenih i pokretanjem istrage. Podsetiću vas da je u vezi sa ovim javnim preduzećem sredinom prošle godine podignuta optužnica protiv 10 okrivljenih u predmetu poznatom kao EPS-Bauvazen. U tom predmetu je predistražni postupak trajao je skoro četiri godine. Krivična prijava je bila podneta Tužilaštvu za organizovani kriminal 4. oktobra 2019. godine uz dopunu 10 dana kasnije, ali je nakon početnih provera dve godine  kasnije TOK  prosledio krivičnu prijavu VJT u Beogradu, koje je istragu pokrenulo 23. februara 2023. godine, kada su uhapšeni osumnjičeni. Dakle, kvalitet pribavljenih dokaza opredeljuje momenat reakcije tužilaštva.