GLAVNI JAVNI TUŽILAC VJT U BEOGRADU NENAD STEFANOVIĆ Pritisak javnosti i interesnih grupa ne sme da utiče na tok bilo kog postupka

foto: Nenad Kostić

Od početka 2022. VJT je u saradnji s pripadnicima MUP Srbije i BIA na teritoriji Beograda zaplenilo više od 1,3 tone različitih vrsta narkotika, čija se vrednost procenjuje na preko 15 miliona evra ulične vrednosti

Više javno tužilaštvo u Beogradu, kao najveće u Evropi, koje postupa u predmetima koji se odnose na najteža krivična dela, trgovinu ljudima, drogom, ali i postupcima koji se tiču suzbijanja korupcije, godinu završava rekordnom zaplenom od 1,3 tone droge, hapšenjem i procesuiranjem više od 150 osumnjičenih za krivična dela iz oblasti korupcije, ali i podignutom optužnicom za najteži zločin u istoriji Srbije – masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, koji je 3. maja počinio trinaestogodišnji dečak.

Glavni javni tužilac Nenad Stefanović kaže za Kurir da se podizanjem optužnice protiv oca i majke dečaka, kao i instruktora u streljani, istraga tog slučaja ne okončava.

Šta se dalje istražuje?

foto: Nenad Kostić

– Opsežna istraga rezultirala je pomenutom optužnicom koja je potvrđena rešenjem Višeg suda u Beogradu, ali ovaj slučaj zahteva utvrđivanje i eventualnih propusta koji su posredno uticali na to da 13-godišnji dečak uopšte dođe u posed vatrenog oružja, zatim dobije ideju o ubijanju svojih školskih drugara, koju je realizovao 3. maja ove godine. U tom smislu, u toku su provere u vezi s načinom na koji je otac dobio dozvole za držanje oružja, konkretno, dva pištolja kojima je njegov sin počinio krvavi pir. Pored toga, tužilaštvo u saradnji sa više različitih institucija proverava kako je 13-godišnji dečak osmislio i realizovao ovaj zločin, ali još je rano za davanje bilo kakvih zaključaka.

Šta očekujete od postupka protiv oca dečaka i ostalih koji su obuhvaćeni optužnicom od 10. oktobra?

– VJT u Beogradu u saradnji sa MUP i BIA obezbedilo je dovoljno dokaza za osuđujuće presude, tako da očekujem da oštećeni dobiju barem neku satisfakciju, a to je da okrivljeni budu osuđeni, u skladu sa zakonom, na kazne koje su predložene u optužnici, jer smatram da u ovom slučaju olakšavajućih okolnosti nema.

Kako ste ranije saopštili, najveći broj krivičnih postupaka koji se vode pred VJT u Beogradu tiče se trgovine drogom. Možete li nam precizirati o kojim brojkama je reč?

foto: Nenad Kostić

– Pored suzbijanja korupcije i trgovine ljudima, Više javno tužilaštvo u Beogradu kao prioritet ima suzbijanje nelegalne proizvodnje i trgovinu narkoticima. Od početka 2022. godine VJT je u saradnji sa pripadnicima MUP Republike Srbije i BIA na teritoriji Beograda zaplenilo više od 1,3 tone različitih vrsta narkotika, čija se vrednost procenjuje na preko 15 miliona evra ulične vrednosti. Od početka ove godine procesuirana su ukupno 503 osumnjičena, od kog broja 467 zbog krivičnog dela nedozvoljene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga i 36 lica zbog krivičnog dela neovlašćenog držanja opojnih droga. Moram da napomenem da su, kako protiv „velikih“ proizvođača, tako i osumnjičenih za trgovinu narkoticima, pokrenute finansijske istrage u cilju oduzimanja imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela, poput osumnjičenih za proizvodnju kanabisa radi dalje prodaje u laboratoriji od 200 kvadrata u Borči, gde je zaplenjeno oko 500 kilograma ove droge, zatim protiv braće Hrnjez i drugih. Čulo se u javnosti da procesuiramo samo sitne dilere koji „imaju samo za paštetu“, ali zarad tačnog informisanja javnosti, moram da ukažem da upravo takvi osumnjičeni plaćaju odbranu poznatih, skupih advokata.

Slučaj Banjska izazvao je veliku pažnju i domaće i međunarodne javnosti, koja vrši pritiske na državu tražeći da se utvrdi odgovornost. Da li ovi pritisci utiču na rad tužilaštva?

foto: Nenad Kostić

– Pritisak bilo javnosti, bilo međunarodne zajednice ne sme da utiče na tok bilo kog postupka, pa ni na ovaj, koji je u fazi istrage. U ovom trenutku u toku su provere iskaza osumnjičenog Milana Radoičića. Takođe, prikupljaju se dokazi u saradnji sa MUP i Upravom carina kako bi se utvrdilo poreklo oružja i kanali kojima je stiglo na Kosovo i Metohiju.

Šta se dešava sa slučajem Miljana i Ljubana Vidovića, poznatijih kao braća Hofman, koji su uznemirili javnost nasilničkim ponašanjem snimanim i kačenim na društvene mreže?

– Akcija njihovog hapšenja sprovedena je urgentno po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u saradnji sa SBPOK, jer je jasan stav države – nulta tolerancija na svaki oblik nasilja. Građani treba da se osećaju sigurno i bezbedno. Slučaj je u nadležnosti osnovnog javnog tužilaštva, koje je nastavilo rad na predmetu.

Pomenuli ste suzbijanje korupcije kao jedan od prioriteta Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Šta je urađeno po tom pitanju?

– U proteklih godinu dana uhapšeno je i procesuirano više od 150 osumnjičenih za koruptivna krivična dela sa teritorije nadležnosti POSK VJT u Beogradu, zaplenjena je velika količina novca, luksuznih automobila, nekretnina i različitih pokretnih stvari i dragocenosti. Samo u poslednjih nekoliko meseci pokrenuti su postupci protiv 14 poreskih inspektora i načelnika Poreske uprave, što se nikada pre nije desilo. Vode se i postupci protiv nosilaca javnih funkcija.

Skoro 10 meseci je prošlo od pokretanja istrage protiv osumnjičenih za zloupotrebe u EPS. Zbog čega još uvek nema optužnice?

– Istraga je pokrenuta krajem februara protiv šest osumnjičenih, a potom, u maju, proširena je na još četiri lica i nalazi se u završnoj fazi. Naime, čeka se okončanje složenog, kombinovanog ekonomsko-finansijsko-građevinsko-tehničkog veštačenja, koje je naloženo još 9. juna. Veštacima je nedavno upućena i urgencija sa upozorenjem u vezi sa zadatim rokovima za dostavljanje pisanog nalaza i mišljenja, imajući u vidu protok vremena od dana određivanja veštačenja. Međutim, pre desetak dana komisija veštaka je zatražila produženje roka za kraj februara sledeće godine zbog složenosti predmeta i obimnosti dokumentacije. Po prijemu veštačenja, koje treba precizno da utvrdi kako štetu, tako i imovinsku korist koju su pribavili osumnjičeni, biće podignuta optužnica. Pored ovog veštačenja, u toku istrage preduzeto je još tačno 100 dokaznih radnji, od kojih je 88 dokaznih radnji ispitivanja svedoka.

foto: Nenad Kostić

O političkom delovanju

Tužioci da štite zakon i ugled, a ne da budu instrument

Pojedine sudije i tužioci u izbornoj kampanji ponašali su se kao političari, agitujući za takozvani Proglas. Kako na to gleda struka?

– Nedavne ustavne reforme bile su namenjene isključenju politike iz pravosuđa, bez ideje da se, kao sada, dešava upravo obrnuta situacija, pa nosioci pravosudnih funkcija istupaju u javnosti mimo stručnih tema i ulaze na teren političkog delovanja. Podsetio bih da se nedavno o takvom ponašanju posredno izjasnio i Etički odbor Visokog saveta tužilaca kroz uputstvo za postupanje javnih tužilaca u skladu sa načelima profesionalnog i ličnog integriteta propisanih Etičkim kodeksom. Iako povod za donošenje ovog uputstva nije bio Proglas, već inicijative koje se tiču javnog istupanja pojedinih tužilaca, Etički odbor je u uputstvu jasno naveo da javni tužioci treba da se uzdrže od političkih aktivnosti koje nisu u skladu sa načelom nepristrasnosti, tj. od javnog izražavanja političkih stavova i učestvovanja u javnim raspravama političkog karaktera, izuzev kada je reč o pitanjima koja se tiču javnog tužilaštva, vladavine prava i ljudskih prava. Imajući stav Etičkog odbora u vidu, smatram da sudije i javni tužioci kao nosioci javnih funkcija treba da štite zakon, kao i ugled pravosuđa, a ne da budu instrument u rukama interesnih i političkih grupa.