Саопштење у вези са текстом под насловом “Увиђај Цвијанове смрти водила тужитељка из случаја Хајат,  аутора Ивана Милићевића, који је објављен дана 30.8.2021. године, на порталу Нова С

Kao реакцију на текст “Увиђај Цвијанове смрти водила тужитељка из случаја Хајат”, аутора Ивана Милићевића, који је дана 30.8.2021. године, објављен на порталу Нова С, Више јавно тужилаштво у Београду доставља деманти.

Сматрамо да је објављени текст не само необјективан, већ и неоправдано персонализован и противан основним етичким принципима професионалног поступања новинара. Аутор се изненађујуће површно бави темом, објављујући текст који је дискутабилан са аспекта логичког закључивања, али са израженом политичком и идеолошком позадином. Истовремено, аутор без навођења било каквих аргумената напада професионални интегритет заменика јавног тужиоца која је за време редовног дежурства била обавештена о наведеном догађају и предузела све мере које је у том моменту могла да предузме у складу са правилима струке.

Аутор текста очигледно не прави разлику између чињеница, које ни не покушава да утврди и паушалних коментара адвоката који нису непосредно учествовали у поступку у вези са смрћу Владимира Цвијана. Наиме, текст имплицира да је заменик јавног тужиоца Весна Петровић присуствовала увиђају након што је пронађен леш покојног Владимира Цвијана, након чега је успешно “решила” судбину леша у Дунаву. Јасно је да за аутор не проверава тачност информација које објављује, већ се бави претпоставкама и нагађињима не поштујући право јавности да сазна истину и истовремено нарушавајући професионални углед поступајућег заменика јавног тужиоца и Вишег јавног тужилаштва у целини. Аутор текста је “заборавио” да провери ко је критичном приликом вршио увиђај, јер да јесте утврдио би да увиђају није присуствовала тада дежурни заменик јавног тужиоца Весна Петровић и да самим тим није могла да “реши” судбину леша. Да је поступао професионално и наставио истраживање, аутор би утврдио да је дана 5.1.2018. године пронађен НН мушки леш који је затечен мртав на десној обали Дунава и да је увиђај извршен од стране полицијских службеника ПС Палилула. Чак и да не познаје криминалистику, аутор је могао и био дужан да се информише да се о таквим догађајима обавештава дежурни заменик јавног тужиоца, а који не излази на лице места у случају када спољашњим прегледом тела нису уочене повреде које би указивале на насилну смрт, као што је било у конкретном случају. Пошто се распоред дежурстава сачињава месецима унапред, дана 5.1.2018. године, дежурни заменик јавног тужиоца је била Весна Петровић која је обавештена о предметном догађају. Без било каквог менталног напора, аутор би могао да закључи да није постојала никаква могућност да дежурни заменик јавног тужиоца, на основу информација које је добила од полицијских службеника преко телефона, утврди идентитет лица чији леш је пронађен. Због тога је дала налог полицији да се у циљу утврђивања идентитета пронађеног лица изврши дактилоскопска идентификација НН лица и да се тело превезе на Институт за судску медицину, где ће се обавити обдукција. Аутор текста је “заборавио” да провери лако проверљиву информацију да је идентитет пронађеног лица утврђен тек 11.1.2018. године, о чему је Више јавно тужилаштво писменим путем обавештено 16.1.2018. године, тако да у моменту када је обавештена о проналаску леша на обали Дунава, Весна Петровић није ни могла да претпостави да ће од више стотина оваквих догађаја о којима се тужиоци обавештавају током дежурстава, по речима аутора баш она учествовати “у још једном занимљивом случају са призвуком државе”. Призвук “занимљивог” случаја чије околности погодују општој таблоидизацији медија и друштва, очигледно је био довољан разлог да аутор текста грубо прекрши све етичке стандарде, износећи потпуно нетачне информације о раду заменика јавног тужиоца Весне Петровић.

Призвук зле намере и очигледног непрофесионализма је још израженији у другом делу текста чији наводи уопште нису јасни и из којих се недвосмислено изводи апсолутно погрешан закључак да је заменик јавног тужиоца Весна Петровић “решила и судбину још једног леша” и то Иване Бодрожић, који је пронађен у “Хајату” и да је “затворила случај” који је остао под велом мистерије. Иако је аутор текста као новинар “Курира” пратио наведени случај и објавио више текстова на ту тему, ипак ни у једном моменту не саопштава које радње заменика јавног тужиоца је имао на уму када је употребио речи “затворити случај који ипак остаје под велом мистерије”, с обзиром да израз “затворити случај” није познат ни у стручној терминологији, ни у колоквијалном смислу. Ипак, за јавност ће ипак остати највећа мистерија у чему се састоји веза између смрти Иване Бодрожић и смрти Владимира Цвијана, која сазнања аутор ипак одлучује да остави “под велом мистерије”. Аутор текста је у потпуности упознат са чињеницом да Весна Петровић чак није ни била у могућности да поступа у предмету у вези са смрћу Иване Бодрожић, јер је у време када се тај догађај догодио била заменик јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду и у том својству није била надлежна да предузима радње за утврђивање узрока било чије смрти. Такође, пошто се аутор текста детаљно бавио истом темом, само код другог послодавца, неспорно је да не постоји његов “случајан” пропуст, нити да је постао забораван, већ искључиво намера да се не објаве потпуне и истините информације, а између осталог и да је Весна Петровић, као заменик јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду, у вези са наведеним догађајем водила поступак против Љубише Павловића, медицинског техничара са ВМА, због кривичног дела тешког дела против здравља људи. Аутор је “заборавио” и да наведе и да је заменик јавног тужиоца Весна Петровић подигла оптужни предлог пред Трећим основним судом у Београду против наведеног лица, те да је правоснажно окончан осуђујућом пресудом.

Имајући у виду напред наведено, сматрамо да аутор текста објављивањем текста чија садржина се темељи на неистинама и полуистнама јавно урушава лични и професионални интегритет заменика јавног тужиоца Весне Петровић и углед Вишег јавног тужилаштва у Београду и игнорише право јавности да сазна истину, због чега захтевамо од потрала “Нова С” да објави деманти текста “Увиђај Цвијанове смрти водила тужитељка из случаја Хајат”.