NENAD STEFANOVIĆ, VIŠI JAVNI TUŽILAC U BEOGRADU: Za godinu dana u prestonici nije bilo nijednog mafijaškog ubistva! 

Foto: Nemanja Nikolić

Smatram da je očigledno da su se mnoge stvari u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu pokrenule s mrtve tačke i idu u pravcu efikasnijeg i transparentnog postupanja. Stojimo odgovorno iza svojih odluka i ne dozvoljavamo da bilo kakvi pritisci utiču na naš rad. Sve to očigledno smeta onima koji su navikli da rade i/ili izveštavaju bez bilo kakve odgovornosti. Zbog toga i ne želim da komentarišem učestale napade preko pojedinih medija – od njih se branim rezultatima rada VJT i svih zaposlenih u njemu, istakao je Nenad Stefanović za Kurir.

Da li je u prethodnih godinu dana smanjen broj mafijaških ubistava u Beogradu?

– Prema operativnim podacima kojima raspolažemo, u proteklih godinu dana u Beogradu nije bilo takozvanih mafijaških ubistava, koja se povezuju s delovanjem i obračunima organizovanih kriminalnih grupa (OKG). Nakon razbijanja OKG Belivuk – Miljković, likvidacije pripadnika OKG nastavile su se izvan teritorije Srbije. Pet ubistava počinjenih u 2022. godini na teritoriji glavnog grada koja mediji kolokvijalno nazivaju „mafijaškim“ predstavlja zapravo obračun lokalnih kriminalnih grupa. Od tog broja tri ubistva su rasvetljena u rekordnom roku, učinioci su uhapšeni, procesuirani i optuženi. U pitanju su ubistva Luke Žižića, Aleksandra Penčića i Nemanje Savića. Za ubistva Gorana Atanackovića i Luke Perenčevića u toku je intenzivan rad, te u najskorije vreme očekujem identifikaciju i hapšenje izvršilaca.

Foto: Nemanja Nikolić

Više javno tužilaštvo u Beogradu rukovodilo je uviđajima ubistava koja je Srđan Lalić, okrivljeni saradnik u postupku protiv Belivuka i Miljkovića, pomenuo u svom iskazu, da li će posle njegovog svedočenja biti pokrenuti postupci za ubistvo Ljubomira Markovića i eventualno neka druga?

– VJT u Beogradu radi uviđaje svih ubistava na teritoriji Beograda, a nakon toga i tokom postupka utvrđuje se da li je u pitanju ubistvo iz njegove nadležnosti ili nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), koje je nadležno za procesuiranje ubistava povezanih sa organizovanim kriminalom. U konkretnom slučaju VJT je obavilo uviđaj i preduzelo sve druge radnje na otkrivanju učinioca i nalogodavaca ubistva, tako da očekujem nastavak dobre saradnje sa TOK i procesuiranje odgovornih.

Udruženje sudija i tužilaca Srbije, na čijem ste čelu, odlučilo je da ne učestvuje u javnoj raspravi o setu novih pravosudnih zakona. Koje su vaše najveće zamerke kada je reč o tužilačkim zakonima?

– Zamerki ima mnogo i o njima je UST obavestilo Ministarstvo pravde, a u više navrata i javnost. S druge strane, moja je obaveza kao VJT da posebno ukažem i javnosti i donosiocima zakona na devastirajuću odredbu Nacrta zakona o javnom tužilaštvu, kojom se ubuduće zabranjuje upućivanje javnih tužilaca iz osnovnih na rad u viša javna tužilaštva, što sada omogućava efikasno funkcionisanje tužilačke organizacije. Ova zabrana nije nikakav zahtev Venecijanske komisije niti evropski standard, već je otvoreni napad pojedinih članova radne grupe za izradu nacrta zakona na funkcionisanje tužilaštva, a pogotovo na VJT u Beogradu kao najveće tužilaštvo u Srbiji.

Zbog čega smatrate da je to napad na VJT u Beogradu?

– Konkretno, u VJT u Beogradu od ukupno 65 zamenika, trećina njih, tačno 21, upućena je iz osnovnih tužilaštava. Rukovodeći kadar u VJT u Beogradu mahom čine tužioci upućeni iz osnovnih javnih tužilaštava, pored ostalih, to su rukovodilac krivičnog odeljenja i njegov zamenik, koordinatorka za rodno zasnovano nasilje, kontakt tačke za napade na novinare, policiju itd., dok je u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije od 22 zamenika njih 12 takođe upućeno. Podsećam i da je VJT u Beogradu najveći rezervoar tužilaca koji se upućuju u Tužilaštvo za organizovani kriminal, gde trenutno radi devet upućenih zamenika.

Foto: Nemanja Nikolić

Kako će nova odredba o upućivanju da utiče na rad ostalih viših javnih tužilaštava u Srbiji?

– Ukoliko predložena odredba bude usvojena, najveći broj tužilaca upućenih svim višim javnim tužilaštvima širom Srbije tokom 2023. godine biće vraćen u osnovna tužilaštva. Čak i kada novi tužilački savet bude formiran uz izbor istaknutih pravnika, on neće moći izborom javnih tužilaca ni delimično da popuni potrebne kapacitete, a to će se odraziti na rezultate u radu, i to na štetu građana, pre svega žrtava teških krivičnih dela. Skrećem pažnju da predložena odredba predviđa da upućivanja mogu biti samo iz tužilaštava istog ranga, a to znači da bi VJT u Beogradu mogao samo da se popuni iz VJT u Smederevu, Valjevu ili Pančevu, gde postoji jako mali broj tužilaca. Na primer, u Pančevu je njih četvoro, a oni su već pred penzijom i nisu motivisani da putuju za Beograd i rade u tužilaštvu s najvećim brojem teških, složenih predmeta. S druge strane, u Beogradu ima oko 120 tužilaca na osnovnom nivou za koje će postojati zabrana da mogu da budu kao do sada upućeni u VJT. Reč je o mladim tužiocima, motivisanim da napreduju u svojoj karijeri i rade u VJT.

Deo javnosti intrigira i vaša odlučnost u suzbijanju korupcije u policiji. Trpite li pritiske zbog toga i od koga?

– Procesuiranje pripadnika policije zbog koruptivnih radnji izuzetno je važno jer su oni ti koji stoje i moraju da budu na prvoj liniji borbe protiv kriminala i korupcije, a ne da se kriminalom sami bave ili da ga štite. U tom smislu trpimo pritisak dela javnosti, koji se ogleda u plasiranju delimično tačnih informacija i neistinitih činjenica koje o određenim predmetima iznose u javnost pojedini mediji. Međutim, pokrenuti procesi i prikupljeni dokazi daju svoje rezultate. Posebno sam ponosan na to što je Apelacioni sud u Beogradu nedavno usvojio žalbu VJT i povećao kaznu nekadašnjem zameniku načelnika SBPOK Goranu Papiću. S druge strane, moram da napomenem da VJT ima odličnu saradnju s policijom, to jest Ministarstvom unutrašnjih poslova, i Bezbednosno-informativnom agencijom, s kojima je koordinacija podignuta na najviši nivo. Saradnja se ogleda ne samo u svakodnevnom operativnom radu i konsultacijama već i u radu udarnih grupa, posebno kada su u pitanju predmeti visoke korupcije. U VJT trenutno imamo nekoliko udarnih grupa koje intenzivno rade.

Slučaj Marjanović

Tužilaštvo je zadovoljno presudom, nismo se žalili na nju

X Očekujete li da će slučaj Marjanović dobiti konačan epilog u toku ove godine, odnosno da će presuda kojom je osuđen na maksimalnu kaznu biti potvrđena pred Apelacionim sudom?

– Taj predmet je u rukama suda i od njega sve zavisi, tako da je nezahvalno prognozirati epilog. Podsećam, međutim, da se VJT nije žalio jer smo u potpunosti zadovoljni presudom i njenim obrazloženjem. Okrivljeni je osuđen na maksimalnu kaznu zatvora i opet je u pritvoru. VJT je odgovorio na sve žalbe koje su podnela četiri Marjanovićeva branioca, a lično smatram da presuda treba da bude potvrđena u celosti, imajući u vidu sve dokaze koje je VJT predstavio tokom suđenja i detaljno analizirao u završnoj reči, a posebno stav Višeg suda u Beogradu o njima.

Ubistvo na šinama

Belivuk i Miljković se izvukli

X VJT je zastupao optužnicu za ubistvo Vlastimira Miloševića, kojom su bili obuhvaćeni i Veljko Belivuk i Marko Miljković. Ima li prostora posle priznanja okrivljenog saradnika Srđana Lalića za pokretanje nekog novog postupka za to ubistvo?

– Taj predmet je, nažalost, okončan pravosnažnom oslobađajućom presudom. Kod pravosnažno okončanih postupaka može se govoriti samo o primeni vanrednih pravnih lekova, odnosno zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka, pri čemu se krivični postupak može ponoviti samo u korist okrivljenog, pod zakonom određenim uslovima. Zbog toga u odnosu na lica koja su pravosnažno oslobođena nema mesta vođenju novog krivičnog postupka. Ukoliko se dođe do dokaza o učešću drugih lica u Miloševićevom ubistvu koja nisu bila obuhvaćena pravosnažnom presudom, ne može se isključiti mogućnost vođenja krivičnog postupka protiv njih.

Izvor/Link: kurir.rs