НЕНАД СТЕФАНОВИЋ, ВИШИ ЈАВНИ ТУЖИЛАЦ У БЕОГРАДУ: За годину дана у престоници није било ниједног мафијашког убиства! 

Фото: Немања Николић

Сматрам да је очигледно да су се многе ствари у Вишем јавном тужилаштву у Београду покренуле с мртве тачке и иду у правцу ефикаснијег и транспарентног поступања. Стојимо одговорно иза својих одлука и не дозвољавамо да било какви притисци утичу на наш рад. Све то очигледно смета онима који су навикли да раде и/или извештавају без било какве одговорности. Због тога и не желим да коментаришем учестале нападе преко појединих медија – од њих се браним резултатима рада ВЈТ и свих запослених у њему, истакао је Ненад Стефановић за Курир.

Да ли је у претходних годину дана смањен број мафијашких убистава у Београду?

– Према оперативним подацима којима располажемо, у протеклих годину дана у Београду није било такозваних мафијашких убистава, која се повезују с деловањем и обрачунима организованих криминалних група (ОКГ). Након разбијања ОКГ Беливук – Миљковић, ликвидације припадника ОКГ наставиле су се изван територије Србије. Пет убистава почињених у 2022. години на територији главног града која медији колоквијално називају „мафијашким“ представља заправо обрачун локалних криминалних група. Од тог броја три убиства су расветљена у рекордном року, учиниоци су ухапшени, процесуирани и оптужени. У питању су убиства Луке Жижића, Александра Пенчића и Немање Савића. За убиства Горана Атанацковића и Луке Перенчевића у току је интензиван рад, те у најскорије време очекујем идентификацију и хапшење извршилаца.

Фото: Немања Николић

Више јавно тужилаштво у Београду руководило је увиђајима убистава која је Срђан Лалић, окривљени сарадник у поступку против Беливука и Миљковића, поменуо у свом исказу, да ли ће после његовог сведочења бити покренути поступци за убиство Љубомира Марковића и евентуално нека друга?

– ВЈТ у Београду ради увиђаје свих убистава на територији Београда, а након тога и током поступка утврђује се да ли је у питању убиство из његове надлежности или надлежности Тужилаштва за организовани криминал (ТОК), које је надлежно за процесуирање убистава повезаних са организованим криминалом. У конкретном случају ВЈТ је обавило увиђај и предузело све друге радње на откривању учиниоца и налогодаваца убиства, тако да очекујем наставак добре сарадње са ТОК и процесуирање одговорних.

Удружење судија и тужилаца Србије, на чијем сте челу, одлучило је да не учествује у јавној расправи о сету нових правосудних закона. Које су ваше највеће замерке када је реч о тужилачким законима?

– Замерки има много и о њима је УСТ обавестило Министарство правде, а у више наврата и јавност. С друге стране, моја је обавеза као ВЈТ да посебно укажем и јавности и доносиоцима закона на девастирајућу одредбу Нацрта закона о јавном тужилаштву, којом се убудуће забрањује упућивање јавних тужилаца из основних на рад у виша јавна тужилаштва, што сада омогућава ефикасно функционисање тужилачке организације. Ова забрана није никакав захтев Венецијанске комисије нити европски стандард, већ је отворени напад појединих чланова радне групе за израду нацрта закона на функционисање тужилаштва, а поготово на ВЈТ у Београду као највеће тужилаштво у Србији.

Због чега сматрате да је то напад на ВЈТ у Београду?

– Конкретно, у ВЈТ у Београду од укупно 65 заменика, трећина њих, тачно 21, упућена је из основних тужилаштава. Руководећи кадар у ВЈТ у Београду махом чине тужиоци упућени из основних јавних тужилаштава, поред осталих, то су руководилац кривичног одељења и његов заменик, координаторка за родно засновано насиље, контакт тачке за нападе на новинаре, полицију итд., док је у Посебном одељењу за сузбијање корупције од 22 заменика њих 12 такође упућено. Подсећам и да је ВЈТ у Београду највећи резервоар тужилаца који се упућују у Тужилаштво за организовани криминал, где тренутно ради девет упућених заменика.

Фото: Немања Николић

Како ће нова одредба о упућивању да утиче на рад осталих виших јавних тужилаштава у Србији?

– Уколико предложена одредба буде усвојена, највећи број тужилаца упућених свим вишим јавним тужилаштвима широм Србије током 2023. године биће враћен у основна тужилаштва. Чак и када нови тужилачки савет буде формиран уз избор истакнутих правника, он неће моћи избором јавних тужилаца ни делимично да попуни потребне капацитете, а то ће се одразити на резултате у раду, и то на штету грађана, пре свега жртава тешких кривичних дела. Скрећем пажњу да предложена одредба предвиђа да упућивања могу бити само из тужилаштава истог ранга, а то значи да би ВЈТ у Београду могао само да се попуни из ВЈТ у Смедереву, Ваљеву или Панчеву, где постоји јако мали број тужилаца. На пример, у Панчеву је њих четворо, а они су већ пред пензијом и нису мотивисани да путују за Београд и раде у тужилаштву с највећим бројем тешких, сложених предмета. С друге стране, у Београду има око 120 тужилаца на основном нивоу за које ће постојати забрана да могу да буду као до сада упућени у ВЈТ. Реч је о младим тужиоцима, мотивисаним да напредују у својој каријери и раде у ВЈТ.

Део јавности интригира и ваша одлучност у сузбијању корупције у полицији. Трпите ли притиске због тога и од кога?

– Процесуирање припадника полиције због коруптивних радњи изузетно је важно јер су они ти који стоје и морају да буду на првој линији борбе против криминала и корупције, а не да се криминалом сами баве или да га штите. У том смислу трпимо притисак дела јавности, који се огледа у пласирању делимично тачних информација и неистинитих чињеница које о одређеним предметима износе у јавност поједини медији. Међутим, покренути процеси и прикупљени докази дају своје резултате. Посебно сам поносан на то што је Апелациони суд у Београду недавно усвојио жалбу ВЈТ и повећао казну некадашњем заменику начелника СБПОК Горану Папићу. С друге стране, морам да напоменем да ВЈТ има одличну сарадњу с полицијом, то јест Министарством унутрашњих послова, и Безбедносно-информативном агенцијом, с којима је координација подигнута на највиши ниво. Сарадња се огледа не само у свакодневном оперативном раду и консултацијама већ и у раду ударних група, посебно када су у питању предмети високе корупције. У ВЈТ тренутно имамо неколико ударних група које интензивно раде.

Случај Марјановић

Тужилаштво је задовољно пресудом, нисмо се жалили на њу

X Очекујете ли да ће случај Марјановић добити коначан епилог у току ове године, односно да ће пресуда којом је осуђен на максималну казну бити потврђена пред Апелационим судом?

– Тај предмет је у рукама суда и од њега све зависи, тако да је незахвално прогнозирати епилог. Подсећам, међутим, да се ВЈТ није жалио јер смо у потпуности задовољни пресудом и њеним образложењем. Окривљени је осуђен на максималну казну затвора и опет је у притвору. ВЈТ је одговорио на све жалбе које су поднела четири Марјановићева браниоца, а лично сматрам да пресуда треба да буде потврђена у целости, имајући у виду све доказе које је ВЈТ представио током суђења и детаљно анализирао у завршној речи, а посебно став Вишег суда у Београду о њима.

Убиство на шинама

Беливук и Миљковић се извукли

X ВЈТ је заступао оптужницу за убиство Властимира Милошевића, којом су били обухваћени и Вељко Беливук и Марко Миљковић. Има ли простора после признања окривљеног сарадника Срђана Лалића за покретање неког новог поступка за то убиство?

– Тај предмет је, нажалост, окончан правоснажном ослобађајућом пресудом. Код правоснажно окончаних поступака може се говорити само о примени ванредних правних лекова, односно захтеву за понављање кривичног поступка, при чему се кривични поступак може поновити само у корист окривљеног, под законом одређеним условима. Због тога у односу на лица која су правоснажно ослобођена нема места вођењу новог кривичног поступка. Уколико се дође до доказа о учешћу других лица у Милошевићевом убиству која нису била обухваћена правоснажном пресудом, не може се искључити могућност вођења кривичног поступка против њих.

Извор/Линк: kurir.rs