Служба за сарадњу са медијима Вишег јавног тужилаштва у Београду послала је 15. маја 2025. године захтев за одговор листу „Нова“ и порталу „Нова.рс“ на основу члана 94. Закона о јавном информисању и медијима који међутим још није објављен.

У питању је одговор заменика Главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду Миодрага Марковића поводом нетачних и злонамерних навода у тексту објављеном у листу “Нова” под насловом “Пропаст  тужиоца заташкаван у случају злочина испред ЦЗС”, као и на порталу „Нова.рс“ под насловом „Мајка убијена пред очима деце – црна тачка у биографији тужиоца Марковића, човека који „није видео“ покушај убиства Милице Стојановић“, који можете прочитати у наставку.

ОДГОВОР

Злонамерне су и беспризорне тврдње које су изнете у тексту, због чега, пре свега, истичем да су случај “Ловрић” контролисали  и Апелационо јавно тужилаштво у Београду и тадашње Републичко јавно тужилаштво и да нису нашли грешке у мом поступању.

Такође указујем да сам ја једини испред Трећег основног јавног тужилаштва у Београду у то време (2017. година) ишао на све седнице KВ већа у вези са условним отпустима, а које седнице су се одржавале једном до два пута недељно, са по 5 до 6 предмета.

То нису били моји предмети, већ целог тужилаштва, па је тако и Ловрићев предмет био један од којих се на тим седницама KВ већа расправљало.

Дежурство на којем Ловрића нисам задржао било је скоро 2 месеца након пуштања на условни отпуст.

Истичем да догађај – када су се срели Ловрић и његова, сада покојна, супруга ми није приказан толико драматично да би могао да закључим да има елемената кривичног дела, јер је и сама жртва била врло несигурна око тога шта пријављује полицији.

Што се навода о мом оцу тиче, истичем да су апсолутно нетачни и беститдни. Мој отац је у то време одавно био у пензији (од 2012. године), политички пасиван и ни на који начин ми није, како се то тврди у спорноим тексту, “споља заштитио”.

Што се тиче нетачних навода у вези са, сада главним јавним тужиоцем Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненадом Стефановићем, указујем да је Стефановић у то време био мој колега у Трећем ОЈТ и да је Удружење судија и тужилаца Србије (УСТ) основао годину и по дана након догађаја са Ловрићем. У то време ја сам био активан члан у Удружењу тужилаца Србије (УТС).

Поводом инсинуација у тексту које се тичу две држављаке Словеније које су ухапшене након што је у њиховом аутомбилу пронађено 30 килограма марихуана, истичем да у односу на њих две није било доказа да су извршиле кривично дело – односно није достигнут ниво оправдане сумње да су са умишљајем превозиле марихуану. Због спорног догађаја кривицу је признала њихова мајка, која кривица је покрепљена доказима, поред осталих телефонском преписком.

Са мајком је тужилаштво закључило споразум о признању кривичног дела који споразум је потврдио својом пресудом Виши суд у Београду.

Мајка је према споразуму осуђена на казну затвора од 4 године и 2 месеца, која казна је могућа по закону јер улази у опсег запрећене казне од 3 до 12 година затвора за кривично дело из члана 246. Kривичног законика.