Služba za saradnju sa medijima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu poslala je 15. maja 2025. godine zahtev za odgovor listu „Nova“ i portalu „Nova.rs“ na osnovu člana 94. Zakona o javnom informisanju i medijima koji međutim još nije objavljen.

U pitanju je odgovor zamenika Glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Miodraga Markovića povodom netačnih i zlonamernih navoda u tekstu objavljenom u listu “Nova” pod naslovom “Propast  tužioca zataškavan u slučaju zločina ispred CZS”, kao i na portalu „Nova.rs“ pod naslovom „Majka ubijena pred očima dece – crna tačka u biografiji tužioca Markovića, čoveka koji „nije video“ pokušaj ubistva Milice Stojanović“, koji možete pročitati u nastavku.

ODGOVOR

Zlonamerne su i besprizorne tvrdnje koje su iznete u tekstu, zbog čega, pre svega, ističem da su slučaj “Lovrić” kontrolisali  i Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu i tadašnje Republičko javno tužilaštvo i da nisu našli greške u mom postupanju.

Takođe ukazujem da sam ja jedini ispred Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu u to vreme (2017. godina) išao na sve sednice KV veća u vezi sa uslovnim otpustima, a koje sednice su se održavale jednom do dva puta nedeljno, sa po 5 do 6 predmeta.

To nisu bili moji predmeti, već celog tužilaštva, pa je tako i Lovrićev predmet bio jedan od kojih se na tim sednicama KV veća raspravljalo.

Dežurstvo na kojem Lovrića nisam zadržao bilo je skoro 2 meseca nakon puštanja na uslovni otpust.

Ističem da događaj – kada su se sreli Lovrić i njegova, sada pokojna, supruga mi nije prikazan toliko dramatično da bi mogao da zaključim da ima elemenata krivičnog dela, jer je i sama žrtva bila vrlo nesigurna oko toga šta prijavljuje policiji.

Što se navoda o mom ocu tiče, ističem da su apsolutno netačni i bestitdni. Moj otac je u to vreme odavno bio u penziji (od 2012. godine), politički pasivan i ni na koji način mi nije, kako se to tvrdi u spornoim tekstu, “spolja zaštitio”.

Što se tiče netačnih navoda u vezi sa, sada glavnim javnim tužiocem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenadom Stefanovićem, ukazujem da je Stefanović u to vreme bio moj kolega u Trećem OJT i da je Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) osnovao godinu i po dana nakon događaja sa Lovrićem. U to vreme ja sam bio aktivan član u Udruženju tužilaca Srbije (UTS).

Povodom insinuacija u tekstu koje se tiču dve državljake Slovenije koje su uhapšene nakon što je u njihovom autombilu pronađeno 30 kilograma marihuana, ističem da u odnosu na njih dve nije bilo dokaza da su izvršile krivično delo – odnosno nije dostignut nivo opravdane sumnje da su sa umišljajem prevozile marihuanu. Zbog spornog događaja krivicu je priznala njihova majka, koja krivica je pokrepljena dokazima, pored ostalih telefonskom prepiskom.

Sa majkom je tužilaštvo zaključilo sporazum o priznanju krivičnog dela koji sporazum je potvrdio svojom presudom Viši sud u Beogradu.

Majka je prema sporazumu osuđena na kaznu zatvora od 4 godine i 2 meseca, koja kazna je moguća po zakonu jer ulazi u opseg zaprećene kazne od 3 do 12 godina zatvora za krivično delo iz člana 246. Krivičnog zakonika.