Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravosnažne presude kojom su policajci Milan Trbović i Mladen Dumanović oslobođeni od optužbi za krivično delo Odavanje službene tajne.

Inicijativa za vanredni pravni lek podneta je zbog povrede zakona iz člana 485 stav 1 tačka 1 Zakon o krivičnom postupku, presudama Višeg suda u Beogradu od 1. aprila 2022. godine i Apelacionog suda u Beogradu od 1. novembra 2022. godine.

Više javno tužilaštvo u Beogradu predlaže da Republičko javno tužilaštvo uvaži inicijativu i podnese zahtev za zaštitu zakonitosti pred Vrhovnim kasacionim sudom protiv pomenute presude.

U inicijativi VJT u Beogradu ističe da su, najpre Viši sud u Beogradu, a za njim i Apelacioni sud u Beogradu odstupili od opšte poznatog tumačenja u pravnoj literaturi – da krivično delo Odavanje službene tajne ima tzv. apstraktnu posledicu, odnosno da je krivično delo izvršeno samim činom odavanja službene tajne, te da je irelevantno da li je odavanje takvih podataka dovelo do nastupanja štetnih posledica.

Viši sud u Beogradu je u presudi utvrdio da su Trbović i Dumanović neovlašćeno drugom učinili dostupnim podatke koji predstavljaju službenu tajnu, iako su prethodno bili upoznati od strane načelnika Odeljenja da službeni zadatak nosi oznaku tajnosti „strogo povreljivo“, ali je naveo da nije mogao da prihvati navode tužilaštva da je to prouzrokovalo štetne posledice za MUP Republike Srbije, kao i za zaposlene u pomenutom Odeljenju, pa je okrivljene oslobodio od optužbe.

Presudu je potvrdio i Apelacioni sud u Beogradu čime je povredio krivični zakon.

Naime, prema stavovima pravne teorije i prakse, na koju je tužilaštvo ukazalo u inicijativi, ukoliko je neko lice drugom neovlašćeno saopštilo podatke koji predstavljaju službenu tajnu, to lice treba da se osudi.

Nasuprot tome, pomenuti sudovi su u potpunosti zamenili teze. Sud je pomešao radnju izvršenja, koja ima apstraktnu posledicu sa pojmom službene tajne.

Takođe podsećamo da uprkos činjenici da u medijima ne bi trebalo ni da se pominje postojanje i rad Službe za tajno praćenje, jer je za njen uspešan rad imperativ da ostane van domašaja javnosti, policijski služebici su u formi intervjua izneli mnoge informacije koje se odnose na njihove zadatke.

To je sve prouzrokovalo štetne posledice za MUP Republike Srbije jer je emitovani prilog u negativnom kontekstu izazvao veliku pažnju javnosti u Bosni i Hercegovini. Iste podatke oba okrivljena su saopštili i novinarima društveno – političkog online magazina „Teleprompter“ povodom čega je 28. avgusta 2016. u tom magazinu objavljen tekst pod naslovom „Kriminal u ime države: uznemirijuća ispovest policajaca i Službe za tajno praćenje“.

Sve to dovodi do izlaganja poruzi ove službe i čitave države Srbije, što predstavlja konkretnu posledicu koja je zaista nastupila odavanjem službene tajne.

Zbog toga tužilaštvo smatra da je, iako se biće krivičnog dela ostvaruje i apstraktnom posledicom, svojevrsnim izlaganjem poruzi države Srbije i njenih tajnih službi, ostvarena i konkretna posledica.

Podsećamo da se optužnicom VJT u Beogradu policijski službenici MUP-a, Odeljenja za opservacije i dokumentovanje Dumanović i Trbović terete da su kao saizvršioci izvršili krivično delo Odavanje službene tajne, tako što su 11. jula 2015. godine u Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari, novinaru međunarodne televizijske mreže „Al Džazira Balkans“ neovlašćeno saopštili podatke koji predstavljaju služenu tajnu, a u vezi sa brojem angažovanih policijskih službenika iz tog Odeljenja, službenom zadatku na koji su upućeni, koji nosi oznaku tajnosti „strogo poverljivo“, i načinu izvršenja tog zadatka.

To je sve prouzrokovalo štetne posledice za MUP Republike Srbije.