Tužilac Stefanović predložio maksimalne kazne zatvora za roditelje dečaka koji je izvršio višestruko ubistvo u OŠ „Vladislav Ribnikar“

Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović predložio je danas Višem sudu u Beogradu da oglasi krivim i na maksimalne kazne propisane Krivičnim zakonikom za krivična dela za koja se terete osudi Vladimira i Miljanu Kecmanović, roditelje tada 13-godišnjeg dečaka koji je 3. maja 2023. godine u OŠ “Vladislav Ribnikar” pucajući iz pištolja usmrtio devetoro đaka i radnika obezbeđenja te škole i ranio još petoro učenika i nastanicu istorije.

U završnoj reči na suđenju, koje je odlukom Višeg suda u Beogradu otvoreno za javnost, Stefanović je prethodno detaljno obrazložio zahtev tužilaštva i podsetio na aspekte krivično-pravne odgovornosti roditelja za dete.

“Činjenica koja je veoma bolna, ali zakonski nepremostiva i nepobitna je da maloletni K.K. zbog uzrasta od 13 godina u vreme vršenja krivično-pravnih radnji nije mogao krivično odgovarati, što samo po sebi ne znači da niko ne snosi odgovornost za okolnosti koje su dovele do ovog tragičnog događaja. Naprotiv, upravo zato zakon posebnu odgovornost stavlja na roditelje, kao lica koja imaju zakonsku i moralnu dužnost nadzora, vaspitanja i usmeravanja deteta.

Zapuštenost ovakvih razmera ne nastaje u jednom danu. Ono je posledica dugotrajnog propusta u nadzoru, emocionalnom razvoju, kontroli ponašanja i prepoznavanju ozbiljnih upozoravajućih znakova, koji su svi ponaosob, ali i u međusobnoj povezanosti detaljno opisani u izmenjenom optužnom aktu. Dete od 13 godina nije samostalni nosilac pune odgovornosti pred zakonom upravo zato što zakon polazi od toga da su roditelji dužni da ga oblikuju, kontrolišu i zaštite i njega i društvo od posledica njegovog ponašanja. Kada roditelji propuste da prepoznaju opasnost, da ograniče pristup oružju i da vrše adekvatan nadzor nad maloletnikom, tada posledice takvog propusta prelaze granice porodične sfere i postaju pitanje odgovornosti prema celom društvu, a koje se kao takvo postavlja u ovom postupku pred sudom.

U konkretnom slučaju okrivljeni su bili dužni da, kao roditelji, pokažu znatno veći stepen brige i pozitivnog uticaja na pravilan razvoj ličnosti njihovog maloletnog deteta, kao i viši stepen adekvatnog nadzora u pogledu aktivnosti i interesovanja deteta, koji je u konkretnom slučaju ostao na nivou površnosti, zbog čega nije došlo do pravilne i blagovremene reakcije na očigledne devijantnosti u  interesovanjima i ponašanju maloletnog deteta.

Posledice neadekvatnog vršenja roditeljskih obaveza okrivljenih su očigledne i bez ikakvog opravdanja i olakšavajućih okolnosti,  sa tako teškim posledicama, da bi jedina ispravna odluka bila, da se okrivljeni oglase krivim i da im se izreknu maksimalne kazne.

Takva odluka suda, osim što bi bila zakonita, pravilna, odvažna i jedina pravedna dala bi deo odgovora na pitanje kako ćemo mi kao društvo odgovoriti na jedan od najtragičnijih događaja u mirnodopskoj istoriji Srbije. Da li ćemo prepoznati i sankcionisati jasno utvrđene propuste, činjenja i nečinjenja okrivljenih koji su u kontinuitetu nesporno doveli do tragičnog događaja od 03.maja 2023. godine ili ćemo kao društvo nakon svih izvedenih dokaza zauzeti stav da su okrivljeni vršili svoje roditeljsko pravo savesno, odgovorno, brižno i požrtvovano, a da je ovaj tragični događaj samo splet nekih nesrećnih okolnosti na koje okrivljeni nisu imali nikakvog uticaja?

Na sudu je sada velika odgovornost jer će od navedenog zavisiti budućnost naše zemlje, naše dece i svih nas. Ovaj sudski postupak ne može promeniti ono što se dogodilo. Ne može vratiti decu njihovim roditeljima niti izbrisati bol preživelih. Pred Sudom danas nije zadatak da sudi emocijama, pretpostavkama ili pritisku javnosti. Pred Sudom je zadatak da na osnovu izvedenih dokaza utvrdi da li su okrivljeni postupali sa pažnjom, odgovornošću i nadzorom koji su u konkretnim okolnostima bili neophodni i očekivani.

Ukoliko sud utvrdi da takve pažnje nije bilo, onda izostanak roditeljske  odgovornosti ne može ostati bez adekvatne sankcije. Ne zbog osvete, već zbog pravde. Ne zbog prošlosti, već zbog budućnosti. Svako društvo se meri načinom na koji štiti svoju decu i načinom na koji reaguje kada ta zaštita zakaže.

Zato verujemo da će sud, isključivo na osnovu prava, činjenica i izvedenih dokaza, doneti odluku koja će potvrditi da odgovornost za ovako tragičan događaj postoji, da je ta odgovornost na pravilan način opisana i pravno kvalifikovana optužnim aktom i da nijedna tragedija ovakvih razmera ne sme ostati bez punog pravnog odgovora.

Ceneći odbranu okrivljenog Vladimira Kecmanovića, njegovo držanje tokom celokupnog postupka i odnos prema učesnicima krivičnog postupka, pre svega oštećenima, tužilaštvo nalazi da kod imenovanog ne postoji nijedna okolnost koja bi imala karakter olakšavajuće prilikom odmeravanja kazne, dok su sa druge strane otežavajuće okolnosti ostvarene u punom kapacitetu. Držanje okrivljenog nakon učinjenih krivičnih dela i njegov odnos prema oštećenima je u ponovljenom postupku ostao nepromenjen, uz apsolutno odsustvo kajanja zbog radnji koje je predizimao i radnji koje je propustio da preduzme, a koje su uzrokovale tako teške posledice koje su, čini se, za ovog okrivljenog i same sporne.

U ponovljenom postupku okrivljeni nije odustao od svoje namere da sebe stavi u položaj žrtve, uz kategoričko negiranje krivice za krivična dela za koja se tereti. Nastavio je okrivljeni da sebe predstavlja kao metu medijskog linča i progona, okrivljujući tužilaštvo zbog položaja u kome se nalazi, istovremeno pokušavajući da svoju samozvanu ulogu „žrtve“ dokaže novinskim člancima koje je donosio i prezentovao gotovo na svakom glavnom pretresu.

Nebrojeno puta smo čuli da on ovaj krivični postupak doživljava kao “linč” usmeren prema njemu, uz uporno isticanje svoje nevinosti, savesnosti i poštenja. Međutim, i pored svih dokaza koji su prezentovani u ovoj sudnici, okrivljeni Vladimir Kecmanović, ni u jednom trenutku nije niti iskazao, niti pokazao kajanje zbog brojnih propusta u vaspitanju i bezbednom čuvanju oružja, niti je kod imenovanog uočeno ljudsko preispitivanja sopstvenih dela. Naprotiv, okrivljeni je istakao da apsolutno nije kriv. Upravo ta reč apsolutno pokazuje apsolutno odsustvo empatije i odgovornosti za strahovite posledice radnji koje je preduzeo njegov sin.

Imajući u vidu odbranu okrivljene Miljane Kecmanović, njen odnos prema ovom krivičnom postupku i uopšte prema svim njegovim učesnicima, tužilaštvo nalazi da su i na njenoj strani ostvarene isključivo otežavajuće okolnosti, uz odsustvo bilo kakvih olakšavajućih okolnosti. Tokom celokupnog postupka, a naročito u ponovljenom postupku imali smo prilike da vidimo kako se odnos okrivljene prema oštećenim porodicama ogleda isključivo u distanciranosti, ravnodušnosti i odsustvu empatije, koji su, kao takvi, iskazani ne samo kroz odbranu, već i kroz sadržinu datih odgovora na postavljena pitanja. Uprkos izvedenim dokazima koji nepobitno potvrđuju njenu krivicu, Miljana Kecmanović je poput prvookrivljenog, krivicu kategorički negirala, navodeći da ne priznaje izvršenje krivičnog dela, pri čemu je svojim držanjem, komentarima i neprimerenim dobacivanjima pokazala u kojoj meri nije svesna sopstvene odgovornosti i u kojoj meri je spremna da zanemari tuđu bol i patnju.

Imajući u vidu sve navedeno, tužilaštvo je stava da svi izvedeni dokazi nesumnjivo ukazuju da su dokazani navodi dispozitiva optužnice, njegovog proširenja i izmene, te da su okrivljeni izvršili krivična dela koja im se stavljaju na teret, pa zbog svega iznetog predlažemo:

Da sud okrivljenog Vladimira Kecmanovića oglasi krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška dela protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 u vezi člana 278 stav 1 Krivičnog zakonika i za ovo delo mu utvrdi kaznu zatvora u trajanju od 12 (dvanaest) godina,

Da sud okrivljenog Vladimira Kecmanovića oglasi krivim zbog izvršenja krivičnog dela Zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica iz člana 193 stav 1 Krivičnog zakonika i za ovo delo mu utvrdi kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, te da ga nakon toga osudi na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 (četrnaest) godina i 11 (jedanaest) meseci.

Da sud okrivljenu Miljanu Kecmanović oglasi krivom zbog izvršenja krivičnog dela Zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica iz člana 193 stav 1 Krivičnog zakonika i osudi je na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine.

Predlažemo da se prema okrivljenom Vladimiru Kecmanoviću uz osnovnu kaznu izrekne i Mera bezbednosti oduzimanja predmeta shodno članu 87 stav 1 Krivičnog zakonika, na način kako je predloženo i obrazloženo u optužnom aktu.

Predlažemo da se okrivljenom Vladimiru Kecmanoviću produži pritvor, jer u konkretnom slučaju, po oceni ovog tužilaštva i u ovoj fazi postupka i dalje stoje razlozi za pritvor propisani članom 211 stav 1 tačka 3 i 4 Zakonika o krivičnom postupku, odnosno postoje osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao u kratkom vremenskom periodu, eventualnim puštanjem na slobodu, ponoviti krivično delo, a čije eventualno puštanje na slobodu bi bez sumnje dovelo do uznemirenja javnosti takvog intenziteta, da bi ugrozilo nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Predlažemo da se prema okrivljenoj Miljani Kecmanović produži mera zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i to sa svedokom K.K, jer bez obzira na fazu postupka i dalje stoje svi razlozi zbog kojih je takva mera određena i produžavana i te okolnosti protekom vremena nisu izgubile na značaju”, navodi se u završnoj reči glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu.